Nešto malo nakon što su ovdašnji mirovnjaci potpisali ono što znamo da su u Dejtonu potpisali, bumo vid’li je li još koji papir zaostao u međunarodnom sefu ili je bilo na „majke mi“, održan je u Beogradu, u Metropolu jedan civilni skup na temu tog potpisanog. Bio sam slobodan, uz još dvatri učesnika, da heretički glede skupovske atmosfere, uz šućur Alahu nek’ je prestalo klanje, preberem i familiju i koga sam još mogao i stigao a radi formalizacije klanjem postignutog faktičkog stanja.
Prostorno sam izletio tvrdnjom da će kad li tad li morati i neki „drugi Dejton“, kako god se bude zvao. Može evo i Butmir. Može i Podlugovi, Drežnica (bilo koja), Laktaši, Aleksandrovac… Može čak i Bakinci.
Ako nešto nisam propustio, razvoj obično teče tako da je pubertet prije klimaksa. Ima tu naravno različitih igrica i igara. Neko čitav život provede u pubertetu, nekome se prosto sastavi jedno s drugim, neko tek u klimaksu udari u tamburu, kao da ga je ono prvo preskočilo, ali se skoro nikada ne dogodi klimaks prije puberteta. Skoro nikad.
Dejtonska je BiH evo taman u pubertetu. A počeli su je praviti klimakteričari. Koristeći sve poznate i raspoložive, u skladu sa konstitucijom, kama, malo morgen i handžar poze. Rađanje je išlo dosta zajebano, razbaškareno – jedan dio je htio do iza Une, drugi je više bacao na Drinu, treći opet nekako matično mada s presušenim mlijekom. Te su intervenisale uvozne babice – eksperti. A po rođenju i uvozne dadilje, bebisiterke, edukatori, vaspitači… Ali je pubertet pubertet. Svojeglav, tvrdoglav, proždrljiv… A podložan svemu i svačemu sa strane. Okružen mnogim i svakakvim uticajima. Što u familiji, što u okruženju. Ako je za utjehu, nije samo dejtonska BiH u pubertetu. U pubertetu su i svi njeni i oni koji nisu njeni dejtonatori. Unutrašnji i vanjski. Stari i novi. A opet valja nekako proći i izaći, a da se slučajno svi skupa ne nađu u situaciji, na putu ka spajanju sa klimaksom. Ne bi bio problem spajanje, kad bi se do njega moglo dogurati, problem je koridor kojeg nema. Niti je njegova izgradnja u planu. Ni kod jedne od tri strane, ni kod jednog od dva entiteta. Ne preostaje ništa drugo, kad već nema ubijene četvrte strane kontra rečene tri, do uvođenje trećeg, spasonosnog entiteta.
Na koncu konca, rješenje depubertizacije nije moguće ako se, kad su u sve upetljane EU, SAD, RF, RH, RS, po istoj logici i po istom principu po kojoj se upetljava i Turska, ne upetlja Austrija kao sukcesor austrougarskog carstva.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
