Vikend laganica

A i mnogi je političar, ekspert ili medijski djelatnik već dobrano o svemu tome na sceni. Baš kako priliči. Jednako kako priliči i ovo lakše. Uzmimo na primjer vijest o otvaranju za promet jedne dionice auto-puta u Srpskoj, uz neizbježno prisustvo neizbježnog Borisa Tadića, za koju dionicu u informativnim i njima podobnim programima i rubrikama zvoni da je „najveća infrastrukturna investicija u istoriji Republike Srpske“. Ne znam kako je nekom drugom, ali meni to zazvoni kao brat bratu u jedno barem stotinjak godina. Ili recimo u poznatoj emisiji Bdevedesetdvojke, gosta Lazara Stojanovića voditeljka, rekao bih i autorka, a na čini mi se temu evolucije demokratije, predstavi kao jednog od najpoznatijih zatvorenika Brozovog režima. Ni ovdje ne znam šta je i ko čekao, ali kad je to već rečeno ja sam čekao da se onda i o tome koja prozbori. A o tome ni mukaet. Ali je upakirano i provučeno što je provučeno.

Kad pomenuh pakiranje i provlačenje, neka se i ponavljam, odmaraju kad su u „Belešci“ (Keno plus Kiš): „U autobusu S za vreme najveće gužve. Jedan tip od svojih dvadeset šest godina, sa dugim vratom kao da su mu ga istegli i sa šeširom na kome traku zamenjuje uzica. Ljudi silaze. Pomenuti tip otresa se na svog suseda. Prebacuje mu da ga ovaj gurne svaki put kada neko prođe. Glas piskutav i zloban. Kada ugleda slobodno mesto hitro se ustremi na njega. / Dva sata kasnije sretnem ga ponovo kod Kur de Roma, pored stanice Sen Lazar. Sada je u društvu nekog svog druga koji mu kaže: „Trebalo bi da daš da ti se prišije jedno dugme na kaputu.“ Pokazuje mu gde (na razrezu) i zašto“.

E sad pakiranje i provlačenje: „Kretalo se nas nekoliko u društvu. Jedan mladić koji nije izgledao baš najinteligentnije razgovarao je nekoliko trenutaka s nekim gospodinom koji se nalazio pored njega, zatim je seo. Dva sata kasnije ponovo ga sretoh. Bio je u društvu s nekim svojim prijateljem i razgovarao o modi“. Ili ovako: „Jednog dana nađoh se na platformi ljubičastog autobusa. Bio je tamo neki dosta čudan mladić: vrat boje čivita, konopčić oko šešira. Odjednom on se pobuni protiv jednog plavog gospodina. Bukvalno je počeo da ga vređa glasom zelenim od besa, jer ga ovaj gurka svaki put kada neko siđe.Rekavši to, on se približi žutom sedištu, zatim sede. / Dva sata kasnije sretoh ga ponovo pred narandžastom stanicom. U društvu s prijateljem koji mu savetuje da prišije dugme na svoj crveni kaput“. A i ovako: „ Jedino veliki gradovi mogu da prezentiraju fenomenološkoj spiritualnosti esencijalnost temporalnih i improbabilističkih koincidencija. Filosof koji ponekad uđe u ništavno i utilitarno nebiće nekog autobusa može tu da zapazi, lucidnošću svog duhovnog oka, bezbojnu i neodređenu pojavu jednog profanog i tužnog bića s dugim vratom taštine … / … koji mu numenalno savetuje da transponuje na jedan saznajni plan koncept dugmeta na kaputu, dugmeta koje je iz sociološkog aspekta situirano suviše nisko“…

U medijima, uz (domaći) političari plus eksperti plus medijci, i nisu baš za odmor.