Aleksandar i Vagner

To će zavisiti od toga hoće li se nastaviti okupljanja protiv njega, koliko će biti uporna i masovna i kako će uzvratiti policija.

Zavisi i od mesta – da li će se iz Bresta na granici sa Poljskom preseliti u centar Minska i pretvoriti u stalne nemire kao na Majdanu u Kijevu pre ukrajinsko-ruskog rata.

Rezervisanost Evropske unije – izveštači iz Brisela javljaju da se niko tamo do kraja avgustovskih odmora neće pojačano baviti beloruskom izborima – može biti samo prividna.

Kao što je prividno blag poziv Ursule van der Lajen da Lukašenko obezbedi tačno prebrojavanje glasova, uz mlaku osudu nasilja prema demonstrantima komesara Borela i Varheija.

Ukoliko se nemiri nastave i opozicija na ulici nastavi da osporava Lukašenkovu pobedu, pozivajući se na glasanje na internetu, što je novi oblik revolucije, razvoj situacije zavisiće od spremnosti vojske i policije da brane predsednika.

I to ne samo fizički, nego što je i važnije – obaveštajno.

Trenutna situacija po Lukašenka je povoljna, svi njegovi dosadašnji saveznici su mu čestitali pobedu (Kina, Rusija, Azerbejdžan).

To je dobra vest ne samo za njega nego i za Mila Đukanovića, takođe postkomunističkog vladara, u čijoj državi brzo predstoje izbori.

U odnosu na Lukašenka i Đukanovića Vučićeva vlast je, spolja gledano, mlada i poletna poludiktatura.

Za Vučićeve predsedničke izbore 2022. protivnici već zauzimaju prostor, tražeći najopštije ime Udružena opozicija – i već sada odgovarajućeg kandidata.

Osvrnimo se međutim na izbore 2017. Vučićev protivkandidat Saša Janković nije mu čestitao pobedu.

Umesto toga, Janković je proglasio pobedu „pristojne Srbije“.

Nije međutim uspeo da dokaže tvrdnju svog izbornog štaba, da je u Sandžaku ukradeno stotinu hiljada glasova.

Tu tvrdnju je Vučić uspeo da pobije time što su džakovi sa glasačkim listićima javno otvarani i brojani uz televizijski prenos.

Saša Janković se nije priključio ni protestima ispred Skupštine vođenim pod nazivom Protiv diktature.

Nije se pojavila ni „jedinica“, kao što se tvrdi da je u Belorusiji OMON odbila poslušnost i da interveniše protiv demonstranata.

OMON je skraćenica od odreda u pokretu za posebne namene, i zajednički je naziv i za Rusiju i Belorusiju.

U srpskom slučaju to je trebalo u zamišljenom scenariju da bude Žandarmerija, ali je narečenih izbora 2017. njen neformalni komandat Bratislav Dikić već bio u u crnogorskom zatvoru.

A tamo je dospeo zbog pokušaja državnog udara sa „elementom inostranosti“ u oktobru 2016. protiv Mila Đukanovića.

Beloruski „element inostranosti“ ima neverovatan prizvuk i takođe se odigrao unapred, kao uvertira u izbore – hapšenje grupe ruskih vojnih plaćenika koja nosi ime velikog nemačkog kompozitora Vagnera.

Gotovo da možemo da zaključimo da je jedina zaštita od gubitka vlasti u obojenoj revoluciji to da je sam izvedeš i držiš pod kontrolom.

U tom i ne samo u tom smislu, srpski predsednički izbori biće vrlo napeti.

Iz Udružene opozicije Srbije poručuju da će na njima učestvovati ako obezbede kontrolore na svakom biračkom mestu.

Pitanje je međutim, šta će ti kontrolori moći da urade, kada zbog bojkota parlamentarnih izbora (zahvaljujući čemu je opet proglašena „pobeda pristojne Srbije“ i izbegnuto da se čestita Vučiću), opozicija neće imati dovoljno predstavnika u Republičkoj izbornoj komisiji i širi pristup konačnom prebrojavanju.

Ako napravi paralelni RIK, moraće da dokazuje da je „softver“ za brojanje „prava“ i verodostojna paltforma.