Poučno je, u ovim vremenima zla kada je treći svetski, a to znači i evropski rat, uznapredovao u fazi kad ne može prestati bez ogromnog uzajamnog uništenja, posmatrati predizborno ponašanje SNS.
Stranka koja 11 godina vlada Srbijom, i koja će, sada u oktobru obeležavati 15. godišnjicu osnivanja, ne samo što ne liči na nekadašnju sebe, nego se čini i da je umorna od tolike vlasti koju ima.
I to umorna, toliko dezorijentisana geopolitičkim previranjima u svetu, da ovoga puta deluje da istinski vapi za opozicijom, kako bi se barem na taj način naprednjaci našli u svetu koji im je poznat i u kome znaju da se snalaze.
Spolja na primer, u SNS i dalje važi „Voždovac ne sme pasti“, odnosno vodi se prividna borba za glasače u ovoj velikoj beogradskoj opštini, istina samo jednoj od 17 drugih.
Podsetimo, uspon SNS-a počeo je 2009. teškom pobedom nad DS-om na Voždovcu, tako da naprednjaci sada „brane“ ovu opštinu kako im se ne bi desilo obrnuto.
Svako malo partijske sastanke tu drže mladi potpredsednik Luka Petrović, te član Izvršnog odbora i brat predsednika Srbije Andrej Vučić.
Ali, i zato je „brane“ pod znacima navoda, političke volje i borbe tu više nema, jer vidno preovladava svest da se stvari rešavaju drugde.
Miloš Vučević, formalni lider stranke, kao poslednju varijantu za decembarske izbore, preneo je da će se oni održati u 70 opština, dok će u ostalih sto, biti održani sledećeg proleća, kada skupštinama (izabranim juna 2020.) ističu mandati.
A to znači da stvari mogu da se rešavaju i ponavljanjem izbora, kako ponovnim raspisivanjem, tako i beskrajnim ponavljanjem glasanja, setimo se uostalom izbora 2022. i biračkog mesta u Velikom Trnovcu, gde se mesecima odlučivalo o jednom poslaničkom mandatu.
U SNS čini se da zato da im je gubitak glasova, tek malo važniji od devete rupe na svirali, mnogo im je važnije međunarodno pozicionaranje i to u smislu da mogu da vode izborni postupak bez toga da spolja budu optuženi za krađu glasova i nameštanje izbora.
Zato odlazeća premijerka Ana Brnabić, javno zove posmatračku misiju OEBS da nadgleda izbore, ne dozvoljavajući da taj poziv upute samo pojedine opozicione stranke.
Prava izborna bitka SNS-a je po svemu spoljašnja, ta da izborni rezultat priznaju i čestitaju iz međunarodne zajednice, i da odatle opoziciji ne stigne podrška za osporavanje, ako osporavanja bude.
Najzad, poučno će biti i ako najjače osporavanje izbornog postupka i rezultata dođe od disidentskih učesnika, onih koji su bili u SNS-u i u vladajućoj koaliciji, a sad su se prosvetlili i nastupaju kao protivnici naprednjaka – Šormaza, Zorane, Pak, Baste…
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.