Beograd kao šargarepa

Godine 2020. zbog korona pandemije, Vučićeva vlast je dospela u dramatičnu neizvesnost. Očekivalo se da birači kazne Vučića zbog muka tokom vanrednog stanja. Očekivalo se i da ga Zapad „pusti niz vodu“ zaokupljen sopstvenim previranjima.

Vučić je izbore 2020. prekinuo zbog korone, odložio ih za jun kada je virus i dalje harao, zatim je „pustio“ da se u julu na „ničijoj zemlji“ ispred Skupštine izduva nezadovoljstvo kroz višednevne sukobe demonstranata i svih mogućih jedinica policije, uključujući i konjicu.

To je bio štap. Onda je ponudio šargarepu pokazujući da je savladao sva pravila igre.

„Šargarepa“ je bilo obećanje da će dati normalne izbore pod uslovima o kojima će se dogovori sa opozicijom, već za godinu dana. Svi su se smirili. Zatim je sačekao izbore u Belorusiji 9. avgusta, pa izbore u Crnoj Gori 30. avgusta, te potpisao papir u Beloj kući 4. septembra podupirući kampanju reizbora Donalda Trampa.

Kad je Tramp izgubio izbore, Vučićeva čista dvotrećinska većina u Skupštini, i bez 32 Dačićeva poslanika, koja je mogla lagano da promeni Ustav, delovala je kao hrid, o kojoj će se vlast olupati, uprkos novcu koji je isplaćivan stanovništvu kao državna pomoć.

Ta je „nepluralna“ Skupština ostala da figurira samo kao najava realne mogućnosti da Vučić ipak izgubi za njega najvažnije predsedničke izbore 2022. Zbog spajanja sa tim izborima, produžio je rok oročene vlade. Delovalo je da ide na sve ili ništa, ako se istog dana glasa za predsednika, za parlament i za Beograd.

Ovom je međutim šargarepom, Vučić izbegao da mu se ponovi osporavanje predsedničke pobede iz 2017. Da bi šargarepa delovala uverljivo, pustio je da vlast pokaže slabost – referendum sredinom januara o promeni Ustava zbog usklađivanja sa EU, u delu o pravosuđu, je „izmerio“ opoziciono raspoloženje na 40 odsto.

Dva i po meseca, kasnije, odmah posle glasanja 3. aprila 2022. „oročio“ je Beograd. Ponudio je „poslasticu“ – nove izbore u Beogradu, isto kao i 2020. nove parlamentarne, s tom razlikom što ovoga puta ima samo većinu, ne i nenormalnu većinu. Kao i ranije taj će se rok od godinu dana produžiti.

Izbori za Beograd biće spojeni kad i redovni opštinski i pokrajinski izbori 2024. Ili nešto ranije, ali svakako na isteku mandata lokalnih skupština izabranih 2020.

Šargarepa je delovala. Vučić je zaista uspeo da postane legitimni „predsednik svih građana“, obećavajući Beograd zauzvrat.

Kao i da jesu stvarno dobili vlast, u opoziciji je nastao raspad koalicije Đilasa i Jeremića, te pregrupisavanje DSS, Dveri, Zavetnika i monarhista. Dok se oni bore za što bolju poziciju u Beogradu, Vučić je već dobio ono što njemu treba – vreme.

Vreme u kome može da čeka što duže na razvoj događaja sa ratom na istoku Evrope, i na odluke koje od njegove vlasti očekuju i Zapad i Rusija.