Čeda umesto Vučića

Vučić ne bi ni u najvećem košmaru pozvao predstavnike protesta Jedan od pet miliona da dođu u Nemanjinu kod premijerke Brnabić. Uzgred, da to Vučić uradi možda bi se mu se protest na ulici raspršio mnogo brže nego pred sadašnjim teškim medijskim kontraudarima.

Ali, Vučić nema potrebe da bude Francuz, jer ovde uvek ima dovoljno onih koji će za njega da se podmetnu i koji će više ili manje elegantno da nude da mu reše problem. Tako se kavaljerski podmentuo sada i Čedomir Jovanović. Lider LDP, ikona građanskih protesta 96/97, čovek koji je uhapsio Miloševića i na koga je pucala Marija Milošević, stavio je svoje raskošno političko iskustvo na raspolaganje. U opširnoj pisanoj izjavi  podržao je građanski deo protesta – to su oni koji se oglašavaju putem mejl adrese stopkrvavimkošuljama – i rekao da je spreman da razgovara sa njima. Čeda podržava njihovo poslednje pismo upućeno javnosti i opoziciji, u kome kažu da su osam nedelja na ulici, da nije zabavno hodati po hladnoći, da ih trideset godina vlast naziva izdajnicima i nperijateljima, i konačno da nemaju vođu i da ne slede nikog.

E, pa Čeda poštuje tu spremnost za slobodom i spreman je, kako kaže, da ponudi odgovor “kako da ostvarimo više slobode i demokratije u našoj zemlji”. Tako da građanski protestanti mogu sada i taj predlog da uvrste u listu za razmatranje, a što je duža ta lista, to je Vučić na vlasti sigurniji.

Njega protesti jesu ljuljnuli, i to zato što su ih pokrenuli njegovi politički protivnici (Đilasov Savez), a građani se odazvali, a ne obrnuto. Međutim, Vučić je uspeo da se “zakači”, došla mu je, preko potrebna podrška od Putina, makar i u jednoj kurtoaznoj rečenici pristalicama SNS na Vračarskom platou. Uostalom, ni prethodne beogradske izbore Vučić nije dobio u Vreocima, nego u Berlinu sa Angelom Merkel.

Putin je svoju predsedničku kampanju krajem 2017. počeo upravo sa Vučićem u Rusiji, to je ona poseta kada su potapali “lajku” i potom je oživljavali, i sada je bio red na Kremlj da uzvrati. Vučić je uspeo sa Putinom ponovo da skrene pažnju zapadnih saveznika na sebe – to je pismo iz Vašingtona Prištini gde upozoravaju da podrška SAD nije bezuslovna. Ali, sadašnje prisustvo Zapada, bleda je senka onog kakvo je ranije bilo na Balkanu. I ta senka je upravo ono što treba najviše da brine – šta će ustvari izroniti iz tog mraka, i doći po svoje.