Čitati Ćosića

Ili je možda Ćosićeva ćerka Ana, priređivačica rukopisa, pravi pisac knjige objavljene deset godina kasnije, te iz tog učitavanja Tito mnogo liči na sadašnjeg Vučića i obratno.

Iskreno govoreći, kao čitaocu, i Tito i Dobrica su mi loši i rđavi. Razumela sam štivo, ne tako kako je napisano nego upravo obrnuto, kako ne piše.

Dakle, Tito je poveo Ćosića brodom „Galeb“ do Afrike, da ovaj taj put pretoči u knjigu. Ćosiću se nije dalo da piše, narodi Afrike činili su mu se smešnim, prosto provejava za jednog komunistu nespojiva neljudskost, skoro otvoreni rasizam.

Moguće i da mu je Tito stvarno rekao da će postati predsednik Srbije, ali u zamenu za knjigu. Ali, kako nije bilo knjige, tako nije bilo te visoke državne funkcije za Ćosića.

Nekoliko godina kasnije Tito je smenio i Rankovića, i Ćosić je onda mogao da ostajući uz Rankovića, uzvrati za to što mu je Tito uskratio funkciju, a da to uopšte ne izgleda kao osveta, već kao žrtvovanje, za druga, i je li, za Srbiju. Ostalo je poznata istorija, više manje.

Psihološki opisi Tita sadrže i nakaradnu potrebu da mu se i dalje klanja kao ratniku, iz navodnog razloga da Ćosić ostane dosledan sebi, svom komunističkom liku. U poređenju sa tim kako Ljosa piše o diktatoru Truhilju, ovo pre liči na čuvanje ličnih privilegija (kuće u Banji, na Dedinju, službeni auto), nego držanje do ideja.

Ali, ipak ima za nas srpske čitaoce ozbiljnu vrednost, jer živo svedoči o tome koliko Vučić, koji koketira i sa Nemanjićima, i sa Obrenovićima, koketirao bi i sa Karađorđevićima, samo da nisu živi i prisutni, ipak baštini isključivo taj titoistički model meke diktature.

Toliko je koristi da povremeno i sam najavljuje i svoju afričku turneju. Suština titoističkog modela je da se naizmenično naginje ka novom zaokretu ka Rusiji (onda SSSR-u) ili ka Zapadu, koji se ne dešavaju, a podeljen narod na smenu je srećan zbog te „zaštite“.

Zbog toga je, zaista, od suštinske važnosti da opozicija na ponovljenim izborima u Beogradu, kakva god da je, koliko god umela da iznervira i svoje birače, uzme pravu pobedu.

Vučić namerava da vlada kao i Tito, možda ne baš do tih poznih godina, ali da, i posle 2027, kada mu ističe drugi predsednički mandat. Uveliko izvodi pripreme za to, „rešavajući“ nevidljive sukobe u sopstvenoj partiji, kao i Tito što je. Opozicija nam je stoga, nasušno potreba.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.