Da li će 2024. biti prelomna?

Nije to struka proroka i proročica već ratnih izveštača, ali onakvih kakvi su radili nekada, pre računara, u vremenu štampe. Ono je okončano tokom korone, te večeri kada su iščezli kolporteri sutrašnjih novina sa Terazija.

Zvuk novog doba mogu da naslute starinski ratni izveštači sa lica mesta, i da prenesu čitaocima, čak i kada su nesvesni da žive u neproglašenom svetskom ratu, koji god da je po redu. To je njihov poziv.

„Za šta ti sad treba Ukrajina? Je li nema dovoljno prostitutki u Srbiji?“, tako glasi jedno od pitanja upućenih Kristijanu Ekeru, ratnom izveštaču Danasa, iz zbirke ratnih izveštaja objavljenih upravo u njegovoj knjizi Karhozat (Prokletstvo).

Eker je Italijan, rođen u Bazelu (Švajcarska), koji predaje na fakultetu u Novom Sadu, osim za Danas piše i javlja se za italijanske portale i radio-stanice.

Ipak, ono što prenosi od svojih putovanja po vrelim i ledenim ratnim i izbegličkim zonama Evrope (Ukrajina, Moldavija, Pridnjestrovlje, Belorusija, Jermenija, Kosovo i Metohija, Mađarska), bez obzira na njegov politički stav, ima dobru staru hemingvejevsku čovečnost.

Uvek traži ljudsko u neljudskim okolnostima, što je drugačije od ratnih blogera i influensera, kojima su te okolnosti sve, a čovek ništa, ili po potrebi ništa.

A okolnosti se mogu približiti, Eker piše kao je železnica jedan od ključnih faktora ukrajinskog otpora ruskoj invaziji, i kako su Ukrajinci u stanju da je brzo poprave, ukoliko je pogođena.

Baš kao što su i Srbi 1999. tokom NATO bombardovanja brzo popravljali elektromrežu radi snabdevanja strujom i izbegavanja panike.

Blisko deluju i izjave ljudi koji su u ratu sa Rusijom, ali ipak mimo zvanične propagande, otvoreno kažu da ne žele da im se ukine ruski jezik.

Nešto slično je ispričao i ratni izveštač Aleksandar Vasović, da ne bude da tako nešto nešto piše samo jedan filolog, kao što je Eker.

Vasović je govoreći za N1 o svom iskustvu ratnog izveštača Asošiejted presa iz Ukrajine, pomenuo trojicu vojnika iste vojske koji međusobno pričaju ukrajinski, ruski i jednu međuverziju ova dva jezika.

Srbi na barikadama na Kosovu i Metohiji su jedna velika porodica, piše Eker u reportaži iz decembra 2022, a Vasović koji se javljao iz Iraka, Avganistana i drugih poprišta, kaže da je najviše životno bio ugrožen jednom u blizini Kosovske Mitrovice.

Odgovor na pitanje je – da, 2024. biće prelomna, baš kao i svaka godina svakog rata.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.