Da li je Vučić baksuz?

Dočaravaju nekadašnju političku i društvenu atmosferu u vreme vlasti „žutih demokrata“ verno na opisnom nivou, prepuštajući čitaocu da domisli dublji uvid, ako mu je do toga.

Baš kao i „samizdat“ Predraga Simonovića „Operativac“, gde je pisac, po svemu sudeći policajac koji je operativno vodio istragu Šarićeve narko grupe.

Gledano unazad, gledano i kroz te knjige, a prigodno je pomenuti knjige u vreme Sajma, čini se da je to „žuto vreme“ moralo da „poplavi“, i da se shodno bojama EU, pretvori u ovo modrilo SNS-a.

Ta stranka upravo obeležava 16 godina postojanja, od kojih je duže od 12 godina na vlasti, i dalje ostavljajući utisak da će pre da se uruši iznutra, nego što će režim koji održava, biti pobeđen spolja.

Klanovi unutar SNS-a međusobno su u većem sukobu, nego što su pojedinačno gledano zavađeni sa antirežimskim grupacijama.

Čini se da te klanove na okupu drži samo psihička labilnost glavnog nosioca režima Aleksandra Vučića – da nikad nisu sigurni da li najbliže sebi drži prijatelje ili neprijatelje.

Opoziciona očekivanja od Vučićeve labilnosti su nepromenjeno velika svih godina.

Tako i sada Dragan Đilas veruje da do otvaranja rudnika litijuma u Srbiji, glavnog režimskog ekonomskog projekta, neće doći, jer je prosto Vučić baksuz.

I jeste baksuz za niz događaja, to se ne može osporiti.

Međutim, kada je reč o glavnom toku bliske istorije, ta je najnovija istorija dosad plesala Vučiću na korist, čak i kada je uspevao da je saplete kao baksuz.

Kao u nastavcima „Igre prestola“ jedan vladar može da preduzima sve što i drugi i da ga prosto neće vlast, drugi u sledu, ponovi sve to isto, i vladavina ga krene i ide ga, što bi se reklo.

Vučiću se tako dalo sve što recimo, Tadiću nije, od toga da je postalo normalno da se sreće sa liderima kosovskih Albanaca i slika sa njima na evropskim događajima, do toga da može Putina da zameni Orbanom i Ficom.

Doduše da zameni što je nežnije i tiše moguće, baš kao što je prigušio i smirio ton kada je iznosio broj prisutnih na antilitijumskom protestu u Loznici.

Vučić nastoji da se od svog baksuzluka pripazi, da ne izvede svojim nastupom antirežimsku masu na demonstracije, kao što je nehotice umeo da uradi prethodnih godina.

Ali, dolazi mu sudbinska proba – ishod američkih izbora u novembru. Ako oboje kandidata proglase pobedu, i ako tamo krene po zlu, možda će i naša istorija krenuti nekim drugačijim tokom, puštajući Vučića i njegov baksuzluk niz stihiju.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.