U šetnji opozicije u subotu nije bilo toliko mladih, nije bilo desnice, nisu to šetali gubitnici tranzicije, već srednja klasa, ljudi u srednjim 40-im godinama i stariji, i o tim ljudima treba da povedemo računa, i nešto i njima treba da damo.
Ovo vam je Vučićeva analiza mitinga opozicije u Beogradu, najposećenijeg od kad su naprednjaci na vlasti, a da su ga sazvale stranke i lider, a ne samonikli pokreti. Zvuči gotovo dečije, to da i mi nešto treba da dobijemo, budući da prepoznajem sebe i svoje vršnjake i prijatelje u predsednikovoj analizi.
Slatko i gotovo dečije kao i kada je na brifingu u Vladi Srbije premijerka Ana Brnabić strastveno objašnjavala kako radnici u Fijatu u Kragujevcu imaju 350 evra plate, e čak toliko, pa štrajkuju.
Dečije, iako se naša vlast ozbiljno trudi da zaključi otkud ti ljudi da izađu na ulice na poziv Đilasa i ostalih, kad su njeni sledbenici pucali su iz svih propagandnih oružja preko naslovnica tabloida i botovali sve što su mogli preko društvenih mreža. Jer, u toj dečijoj začuđenosti, oni gube iz vida sasvim prostu stvar – cenu koju u našim životima plaćamo mi i oni „vlastodršci“. Super bi bilo da radnik u Fijatu sedi pored bazena i za to dobija 350 evra, umesto što za te pare radi u tri smene od osam sati u industrijskom pogonu, super bi bilo da njegov svet ima dodirnih tačaka sa svetom Ane Brnabić.
Vučić, kao neko ko je decenijama živeo u Elizijumu SRS i SNS, ali i njegovi poput Brnabićeve, uopšte ne mogu da predstave sebi šta sve mora da ispuni „srednja klasa“ u Srbiji da bi se zakrpila i izgledala tako. Koliki je to životni napor i naprezanje, koje dovijanje, koja neizvesnost i muka, od školovanja do zapošljavanja, kakva je to borba sa razarajućim svakodnevnim troškovima. I sa svakodnevnim životom, u kome recimo jedna učiteljica mora da putuje u školu javnim prevozom u Beogradu, pod organizacijom Gorana Vesića, koji funkcioniše, ako imamo u vidu da nismo pod sankcijama i naftnim embargom, isto kao u vreme gradonačelnika Nebojše Čovića, ako ne i gore. I da pritom izgleda pristojno i ima živaca za one koji su stvarno deca.
Tačno je možda da nismo gubitnici tranzicije, ali odbijamo na svaki način da postanemo i gubitnici globalizacije. I sa globalnim dobitnicima kao što je Vučić, kao što je Brnabić, koji su na ravnoj nozi sa šeicima, Blerom i drugima, imamo zajedničko samo jedno. A to je nerazumevanje. Tako i sad ne razumemo šta to Vučić hoće da nam da, budući da mislimo da je ne samo naše građansko pravo da to imamo, već i da sami uzmemo.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
