Deponija ispod Pupinovog mosta

Simbolika mosta na Adi je nepostojeća, izbegavaju je i vlast i opozicija.

Vlast jer je u vreme gradnje bila opozicija koja je silne glasove dobila na koštanju tog mosta, da bi pošto se ustoličila, svoju koruptivnu cenu digla do vaseljenskih razmera.

Sadašnja opozicija pak izbegava kao što se izbegava loša sreća valjda, jer je posle svečanog otvaranja tog mosta, izgubila vlast.

Pupinovog mosta se, međutim, povremeno dohvate ratnici na društvenim mrežama, a i prelije se u medije glavnog režimskog toka.

Na ovom su se mostu pojavili, kada je pušten u saobraćaj, i Đilas tad već kao bivši gradonačelnik, u čijem mandatu je most projektovan i izgrađen, i Vučić kao premijer.

Pupinov most predstavlja tako do dana današnjeg jedino mesto gde su bivša Đilasova i sadašnja Vučićeva vlast, mogli da proslave nešto zajedno.

Ali, ima tu i druge simbolike, ako se dublje spustite. Ako siđete stepenicama i prođete ispod mosta usred prirode i divljine duž Dunava, suočite se sa rastućom divljom deponijom.

Naraslo divlje odlagalište smeća u kome preovlađuje krupno građevinsko – šut, daske, ostaci prozora – ono što se izbacuje prilikom rušenje starih kuća, zatrpava deo mostovne konstrukcije, besramno se šireći.

Očito je da brežuljke od smeća podno Pupinovog mosta nije naslagala tu sirotinja. To je otpad onih koji imaju para da grade i da plate kamion da odveze ono što ruše da bi gradili, ali tako da im bude besplatno.

Mogli bi se kladiti, kada bi se ostavila kamera da snimi i da identifikuje čiji su to kamioni sa građevinskim i drugim otpadom izručivali smeće ispod mosta, da bi se iznenadili koliko je reč o dobrostojećem sloju.

Onom sloju koji je rešen da živi lepo u Srbiji ne po najjeftinijoj ceni, nego bez cene uopšte, da troši sve, da ne ulaže skoro pa ništa, i to mereno i ljudskom snagom i znanjem, i novcem.

Ima u tom sloju, i u to bi se mogli opkladiti, svih političko-istorijskih struja, mogli bi se tu jednako naći i unuke i unuci pripadnika Mlade Bosne, unuci i unuke jugoslovenske buržoazije, kao i unuci i unuke Titovih partizana…

Nisu uostalom oni postali imućni zato što su istorijski predodređeni nekim transgeneracijskim prenosom društvenog određenja, nego baš zato što ih nikakvo posebno određenje ne zanima.

Bez cene, bez određenja, bez komunalnog reda, uostalom, niko ih ne gleda.

Da se sakriju ispod kamena, što bi rekao cvet te društvene klase predsednik Vučić, da sakriju smeće isto kao što kriju „besplatno“ stečeno.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.