Disidentkinje

Prva izvorno potiče iz ekspertske grupe G17, prepoznate kao vodeće petooktobarske snage i nosača vladavine antimiloševićevskog DOS-a, a druga iz redova njihovih ljutih prošešeljevskih radikalnih protivnika.

Za obe se znalo da su nerado prihvatile da im šefica i nadređeni autoritet bude Ana Brnabić, od njenih prvih premijerskih dana 2017. Ponekad je ta netrpeljivost i otvoreno visila u vazduhu.

Kao onda kada Zorana je tačno na vreme stajala na ulazu u salu za prijeme i dočekivala goste kao potpredsednica Vlade, Jadranka je unutra pričala sa svim novinarima bez razlike, dok je Ana kasnila kao filmska zvezda na gala premijeri, koja će pred kamerama pokupiti svu medijsku pažnju.

Zoranina oproštajna ministarska pres konferencija, na kojoj je rekla da ostaje u politici, zasad i u SNS, i da će o svemu još razmisliti, je kao sipanje beznina na vatru starih nagađanja i pritajenih unutarpartijskih lomova.

Davna je spekulacija, koju je iznosio Zoran Panović, tokom godina najvećeg uspona SNS, da bi Zorana bila ozbiljniji lider opozicije od svih koji su u tom razdoblju pokušavali to da budu.

I opasniji protivnik Vučiću na predsedničkim izborima, od svih koji su to pokušali. Takav scenario sada deluje neizvodljivo, za to je bilo potrebno da Zorana sama napusti Vladu, a ne da nastupi u trenutku kada je „izvisila“ za ministarstvo.

Ipak, koliko god da je u delu javnosti omražena, koliko god da su tabloidi negativno pisali o njenom ličnom hedonističkom životnom stilu, a i dovodili je u vezu sa aferama i zloupotrebama, Zorana ume da pristupi liberalnom biračkom telu.

Ume da bude dosledna na način, da ta doslednost, makar i naopaka, bude u prvom planu, a ne to šta stoji iza nje. Već i zbog toga i što nije ćuteći otišla, može se tvrditi da bi njen eventualni odlazak uzdrmao SNS, barem onoliko koliko im je i koristio kada im je pristupila 2010.
Zoranu ne bi bilo teško opet zamisliti i u nekoj sadašnjoj opozicionoj stranci, recimo Đilasovoj SSP, pored Marinike Tepić, za razliku od naprednjaka koji su nešto bili u svađi sa Vučićem, odlazili, pa se vraćali ili utišavali (Dejan Anđus, Saša Mirković…).

A to što je Jadranka posredno potvrdila, ili bolje reći, nije javno u prvom trenutku, opovrgla i odbacila navode da je odbila da se preseli u vrlo značajan resor telekomunikacija i informisanja, takođe je vrlo ozbiljno po SNS.

Sada u vrhu vlasti naime, od prvih Vučićevih saboraca, ostaje samo Maja Gojković.

Svi sa kojima je on gradio politički uspon, od Tomislava Nikolića do Nebojše Stefanovića, sada su skrajnuti, ili što je Jadrankih presedan, sami odstupaju.

U tom smislu, zaista imamo vladu kontinuteta, ali neprekinutog toka Vučićevog samodržavlja, čija je priroda ne trpi one koji zbog bliskosti i poznavanja pozadine, mogu biti prepreka ličnoj vlasti.

To što niko nije ispraćen sa sednice vrha SNS, kao što je Hu Đintao udaljen sa kongresa kineskih komunista, ne znači da u doglednoj budućnosti i neće biti. Pod uslovom da se preguraju obećani vanredni izbori 2024.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.