Đinđić i Vučić

To je Vladimir Beba Popović, s tim što postoji značajna razlika u moći koju je on imao u Đinđićevo, i koju ima sada u Vučićevo vreme. Đinđić nije pokušavao da ukine drugačije mišljenje i kada je smatrao da je potpuno pogrešno i zlonamerno. Toliko puta je recimo, na stranicama pomenutih listova i pre i posle Petog oktobra, građanska Srbija zamerila Đinđiću zato što je „pekao vola na Palama“. I više puta je u toj istoj štampi, Cvijetin Milivojević objasnio da je izveštavao sa Pala te 1994. godine i da Đinđić jeste bio na događaju upriličenom kada su odobreni vazdušni napadi NATO protiv Srba, ali ni blizu ražnja. Niti je to bio smisao njegovog boravka tamo.

U Đinđićevo vreme takođe znala se Popovićeva funkcija i to je bila javna informacija. U Vučićevo vreme javnih podataka o Popoviću nema, sem onih koje on sam želi da objavi. I to bilo da je direktor Instituta za javnu politiku koji neformalno savetuje Vučića o ekologiji u evrointegracijama, bilo da se pojavi na skupu u Beogradu posvećenom istoriji zajedno sa Goranom Vesićem, da čuje predavanje Nikole Samardžića. Popovićev medijski uticaj takođe se poriče, čak i od onih od kojih to možda ne biste očekivali. Recimo, Olja Bećković nije htela da potvrdi navode da je „Utisak nedelje“ ukinut zbog (poslednje) emisije u kojoj je gostovao Popović. Te spekulacije prizivale su kontekst u kome je Popović neformalni savetnik Mila Đukanovića, na nezvaničnom zadatku da zastupa Đukanovićeve interese u Srbiji, a Bećković je iz poznate antiđukanovićevske porodice.

Suštinski, iako mu se to ne može dokazati, Popović je sa Vučićem uspeo sve ono što nije sa Đinđićem, ovde za nekog „vola na Palama“ više neće nikad biti mesta. To što ste imali od građanske javnosti imali ste, sada imate Popovićevu medijsku mrežu Antidot, imate postistinu kojom ćete biti poklopljeni, i botove koji će vas trolovati po Fejsbuku i Tviteru. I sve što napišete može jednog dana biti upotrebljeno protiv vas, izvučeno iz konteksta i potpuno izvrnuto. To što građanska javnost dobrovoljno pristaje na taj duhovni genocid i lagano odumire, kao što ponekad ljudi potpuno mirno stavljaju glavu na panj pred dželatom, nije do njenog konformizma. To je pre globalni posthladnoratovski proces po kome se ili nećete zaista suprotstavljati životnom interesu vladajućeg establišmenta, ili vas svakako u javnom životu neće biti. Jer, taj establišment brani mnogo više od pozicije vlasti i novca, brani sve što je učinjeno da bi se do toga došlo i da bi tako i ostalo.