Dva zla

Jasni su spoljni znaci da smo je dobili: udaranje u glavu Borka Stefanovića u Kruševcu i odziv na skup odbrane Koraksovih karikatura u Starom gradu. Dobili smo organizaciju i lidera, umesto dosadašnjih lebdećih građanskih grupa i Fejsbuk pokreta, kakav je i prošlogodišnji Protest protiv diktature. Uostalom, dečko koji je tada prvi pozvao na demonstracije, jednostavno je izbrisao nalog.

Dobili smo opoziciju koja sa otporom ljudi protiv vladavine SNS, može nešto da učini i da izvrši političku promenu. Jezgro te opozicije jeste gubitnički deo establišmenta u liku DS i njenih izdanaka. Svako ko misli da narod može da promeni vlast koja se ovoliko duboko i opasno ukopala kao Vučićeva, sam samcat, bez priklanjanja delu establišmenta, ljuto se vara. Kao što narod varaju i oni koji nas ubeđuju da tragamo za dobrom u politici, tvrdeći da je svaki izbor između većeg i manjeg zla, skroz pogrešan. Taj stav je divan za umetnost, za film i za književnost, ali je za stvarne odnose između ljudi, promašen i ne vodi nikuda.

Jer nije problem razlikovati dobro od zla, što reče junakinja jednog trećerazrednog filma o teroristima, nego odmeriti šta je manje zlo. U tom procenjivanju se zaista izlažete opasnosti da nešto pogrešite, da ne budete u pravu i da nešto izgubite. Zato je sigurnije i komfornije držati se ideje o čistom dobru i čistom zlu, tu nema rizika, osim po stvarnost. Uostalom, pogledajte kako je građanska javnost „na nož“ dočekala zametanje opozicije i Đilasova desna skretanja, jer su u njegov Savez ušli desničari iz Dveri. Setite se koliko su nabirani nosići u gađenju, zato što Dveri imaju neprihvatljiv stav o Ratku Mladiću. Ti isti nosići koji se nisu ustručavali da od tog istog Đilasa prime prostorije za svoje nevladine organizacije na elitnoj lokaciji u Beogradu, ili da imaju druge istaknute javne i medijske pozicije. I to u vreme kada je vlast DS čiji je Đilas bio deo, godinama tragala za Mladićem, da bi smogla snage da ga nađe u lejama sa paprikom u Lazarevu. I kojima samo godinu dana posle toga nije smetalo da budu „beli listići“ da bi smenili tu istu DS, u korist Vučića i Tomislava Nikolića, koji su mnogo više nego Dveri branili i Mladića i Radovana Karadžića. I zato kada uprkos pritisku SNS i licemerju elite, uopšte dobijemo opoziciju, treba da znamo da je to uspeh. A možemo ga zvati i manjim zlom.