Fatal eror

Tada sam se naime, prvi put susrela sa tim kako izgleda biti prepušten na milost i nemilost veštačkoj inteligenciji.

Bila sam u ekipi izveštača Danasa, koja je skucala tekst veličine dve i po pune novinske strane opisa tog mitinga onako kako se to onda radilo.

Najjači delovi govora, spisak organizatora i poznatih prisutnih, opis okupljenih, ikonografija i transparenti, prisustvo policije, sama atmofsera, trenutak preokreta poznat kao „Zovi ga Spasoje“ (Krunić, gradski funkcioner) kada je Vuk Drašković, dotle neprikosnoveni opozicioni tribun izviždan od dela prisutnih.

Da li je grupa namerno dovedena da ga izviždi, nismo stigli da doznamo, ali više nije bilo ni važno, deo demonstranata nesumnjivo je zdušno prihvatio „zviždanje Vuku“.

I baš kada je nervozni urednik u desku požurivao, jer je štamparija požurivala, jer se Danas tada štampao u Novom Sadu, jer je NATO srušio sve mostove pa su vozači redakcije žurili da skelom prevezu otisak strane, desila se kobna greška.

Ničim spolja izazvan, pomno sačuvan, sejvovan tekst za dve novinske strane je iz čista mira iščezao, nestao sa ovog sveta, i na računaru je svetluckao samo napis „fatal eror“.

Nervozni urednik u desku je bila urednica, koja je istog sekunda izašla iz nervoze i ledeno mirno rekla, a sad sve napišite ponovo, odmah.

I napisali smo, preobražene svesti, da je „fatal eror“ čist dokaz da nije sve u brojevima, u kodovima i u računaru.

Nešto je i u ljudskoj svesti, a nešto i u realnom polju politike, gde snaga, vera u pravednost sopstvenog cilja, opšte raspoloženje, ne mogu uvek da se pretvore u brojke.

Uostalom, zna se ko je neprikosnoveni gospodar brojeva u političkoj Srbiji, i zato su smešni, da se ne upotrebi jača reč, oni koji smatraju da je dovoljno da mu se sa brojevima uzvrati.

Presmešno je, bez uvrede, i da se za potrebe tog uzvraćanja osniva hobističko udruženje sa zvučnim imenom javne ustanove koja to nije.

I tužno je voditi bitku do poslednjeg demonstranta, to jest do poslednjeg brojanja, sa režimom koji uvek može da napuni stadion svojom dobrovoljnom, kao i prinuđenom publikom.

Izvesno je da će to moći i pretposlednjeg dana svog mandata vlasti, ako taj dan dočekamo.

Duboko ukorenjeni režim kao što je ovaj koji vlada Srbijom, to i istorija pokazuje, ne može se pobediti istim metodama koje se koriste za njegovo održavanje.

Ali, može mu se potkrasti „fatal eror“, samo se mora imati svest da je reč baš o kobnoj grešci.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.