Footballers Wives

Povremeno sam je i gledala zatečena koliko su naši narodni običaji turski običaji, na čuđenje drugarice, poznate advokatice, koja mi je objašnjavala kako se lako primimam na pogrešne zaključke.

Priča je namenski pravljena za istočnoevropsko tržište, to je providno ubacivano u scenario, tvrdila je.

Ali, ono što se ne propušta, bilo je kasno noćno prikazivanje engleske serije „Žene fudbalera“ (Footballers Wives), na RTS-u.

U svakoj epizodi glavna junakinja i zli pokretač radnje, najmanje jednom je vukla i ušmrkavala crte kokaina, rušeći sva društvena uverenja, posebno to da je sport zdraviji deo društva.

Pokazivala je tešku zavisnost (društva, zajednice) od novca, i potpunu odlepljenost od sopstvenih sposobnosti a i sopstvenog činjenja, kojim se na kraju krajeva, taj novac i stvara i pravi, a ne obrnuto.

U toj odlepljenosti ukinut je i odnos uzroka i posledice, i sve je dozvoljeno, pa i oduzimanje tuđeg života, i to baš u jednom društvu, kakvo je englesko koje je upravo na empirizmu doživelo najveći uspon i zavladalo svetom.

Serija je prestala da se snima, prema zvaničnoj verziji, zbog pada gledanosti, ali je globalno društvo, uključujući i sprsko, nastavilo tim tokom.

I živo srce naše politike nije pulsiranje naših mitova, starih ili novih, već ritam zavisnosti od novca, i svih pratećih zavisnosti.

U društvu zavisnosti, dečak iz radničke porodice koja nema novca da uloži u njega, nema šanse da postane fudbaler, isto tako kao što nema šanse i da se neka politička promena desi u javnom prostoru.

Promena se dešava u sferi zgrtanja novca, a u javnom prostoru se naknadno samo potvrdi.

Pogledajmo recimo, kakav Vučić ima problem sa uvođenjem sankcija Rusiji, za koje i Ursula fon Der Lajen i Oliver Varhelji neuvijeno kažu da je obećao da će ih Srbija uvesti.

Dok se desna javnost zavarava time da su sankcije identitetsko pitanje, one su biznis pitanje naše poslovne zajednice. Jedan ogroman deo te zajednice je novac pravio u Rusiji, Belorusiji, a i Ukrajini, ulažući ga i u Vučićevu stranku. Od njih zavisi Vučićeva odluka, a ne od stava javnog mnjenja.

A zavisi i od toga šta oni znaju o njemu, a i on o njima. Koliko „znanje“ može biti opsežno i duboko, Nebojša Medojević je ispričao za TV Pink. Navodeći da je imao priliku da poseti komandu turske policije, Medojević ih je tamo pitao i kako su u gradu od 15 miliona ljudi za sedam dana našli osumnjičene za ubistvo vođe škaljarskog klana.

Prenosi da su mu rekli da su računarske baze podataka odradile 90 odsto posla, dajući proračun koji su se sve auti u toku tri meseca kretali u blizini „škaljarca“, i ljudi koji su telefonirali iz tih auta.

U svetlu takvog nadzora svaka afera „prisluškivanja“ Vučića je vešto prikrivanje, čiji je cilj da se prava zavisnost zamaskira svim drugim mogućim krizama, od kosovske do emotivne.