Frau Merkelova 2011. i 2021.

Navodno je frau zahtevala od Tadića da „preda“ u Briselu institucije države Srbije na severu Kosova, pošto su tog leta goreli prelazi Brnjak i Jarinje, a te zime raščinjavan vladika Artemije.

U opoziciji potekloj iz nekadašnje Tadićeve DS, sada deset godina kasnije, kažu da će se bliska prošlost ponoviti.

I da će posle ove posete frau Merkelove Vučić i SNS slavno izgubiti predstojeće izbore, kao DS što je 2012.
Vučić međutim može sve drugo da govori frau sem toga da će izgubiti izbore.

Na primer, koliko se potrudio da prihvati i razvije njen koncept poznat kao Berlinski proces, a to je da se na Balkanu grade putevi i pruge, uz pomoć evropskih kredita.

Koliko se nije libio da proglasi Open Balkan, otvorenu ekonomsku zonu srpskog, albanskog i makedonskog naroda sa ponudom da joj pristupe crnogorski i bošnjački, baš kao što je uradio francuski i nemački posle Drugog svetskog rata.

Koliko je učinio za slobodni svet time što već četvrtu godinu Srbija ima gej osobu na čelu vlade. Koliko je vešto primenio nemački način upravljanja oprečnim identitetima, dok je srpska opozicija i liberalna javnost i dalje ukopana u tesan i neodgovarajući anglosaksonski model.

To upravljanja je ono što Vučiću omogućava da drži ravnotežu, kod njega nema ili-ili, sve je oba istovremeno.

Baš to što kod srpske opozicije ne postoji, jer ona već deceniju neprekidno traga za čistim rešenjima i još čistijim identitetima, te političkim pozicijama zasnovanim na toj nepostojećoj čistoći.

Kao da niko sa te opozicione strane, recimo, nikada nije imao na studijama ili bilo kad u privatnom životu za prijatelja nekog Crnogorca i Crnogorku.

I kao da se u stvarnosti nije uverio da su to ljudi koji su samosvesni i ponosni Crnogorci uvek. Ali kad god osete nepravdu i pretnju silom, onda su i Crnogorci i Srbi u isto vreme i u istom odbrambenom reagovanju.

Vučić zato već deceniju održava sebe kao jedinog političara u Srbiji koji premošćuje suprotnosti nemačkom dijalektikom.

Kod njega su „ostali“ i Kristijan Šmit i Milorad Dodik, i pravoslavlje i NATO, i Evropa i Rusija…

Baš kao što uostalom Merkelova mirne duše silazi sa vlasti ostavljajući svojoj zemlji Severni tok i jeftini ruski gas, isto kao i to što Vašington ako hoće nešto u Evropi, sad to može samo preko Berlina.

Vučić može i da se odluči na još više preuzimanja nemačke politike ako proceni da mu je korisno i neophodno. Na primer, da na tim izborima, na kojima bi SNS trebalo da snađe sudbina DS, sve šokira time što će za predsednika Srbije da kandiduje dojučerašnjeg opozicionara Šapića, a za gradonačelnicu Beograda premijerku Brnabić.

A da on sam bude nosilac liste za parlamentarne izbore i potom premijer. Mandat predsednika vlade, po važećem Ustavu valjda nije ograničen, što znači da ako se Vučić tu opet preseli, može ostati još deceniju braneći se od opisa da diktatorski vlada time koliko su dugo isti premijeri bili na čelu država nesporne zapadne demokratije.