Granica Vučićevog carstva

Podelićemo ga u više stavki.

Prvo, kada su posle pet sati uz Vučićevu dozvolu, salu napustili menadžeri Rio Tinta, sa njima su ustali i izašli pojedini iz publike, koji su se prethodno javljali za reč u svojstvu „naroda“. Očigledno su bili zajedno, i očigledno to srpskoj vlasti nije smetalo.

Drugo, pojavila se otvoreno granica Vučićevog carstva, budući da je Vučić prevazišao poziciju predsednika-diktatora i prešao na tehnologiju vladanja rimskih careva i u tome se ne razlikuje od Tita i Miloševića.

Obeležja su božanski kult, gradnja puteva, i gradnja uopšte, stalni (hibridni) rat, lična veza sa narodom, predstave „hleba i igara“… Kad Dodik kaže da je Vučić Aleksandar Ujedinitelj, upravo navodi na ovakva obeležja Vučićeve vlasti, to nije samo puko dodvoravanje.

Granica Vučićevog carstva nije ni na Ibru ni na Drini, nego je to nivo profita njegovih najbližih ljudi. Ti ljudi će se uostalom pitati i za to ko će vladati Srbijom posle Vučića, budući da rimske careve nisu nasleđivali sinovi, nego politički bliske i ambiciozne osobe.

Jedan od takvih, Željko Mitrović, vlasnik Pink imperije, postavio je granicu Vučićevog carstva, time što je isključio prenos uživo iz sale u Ljuboviji u korist svoje zarade od početka jesenje sezone rijalitija „Elita“.

Treće, kasting za tu salu, bio je pomno pripremljen, u funkciji javne slike kakva caru treba, učesnici koji su predstavljali narod, pred Vučićem su se ponašali potpuno slobodno, čak bahato, haotično i sebično.

Niko nije ni pomislio da odustane od pitanja, po pravilu apsurdnog, da se asfaltira seoski put, dok je Vučić, kao od naroda i Boga dati car, dopuštao svima „slobodu“, dok je on sam bio trpeljiv, namučen, zarobljen.

Baš takvu javnu sliku on o sebi stalno nameće, prikazuje se kao državnik kome je zlehuda sudbina poverila brigu o jadnom i pomalo poludelom narodu.

Četvrto, bio je to susret ubogog stanovništva svetske periferije sa elitom iz svetskih metropola. Razlika između Irene Vujović na primer, i žena iz publike bila je jednaka razlici između Njujorčanke i stanovnice Karakaja, iako prividno govore istim jezikom.

Peto, spremajmo se na zlo što nas čeka, lokalac otvoreno kaže da ako se dese poplave, kao jednom u sto godina, otrov će se iz okna izliti. A sada se učestalo dešava ono što je pre bilo jednom u sto godina.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.