Proevropska opozicija se politički popravlja, makar izgledalo da se Vučić učvrstio posle majske i najveće krize u istoriji svog režima, koja krizama obiluje.
Popravlja se opozicija zato što su na primer, ovoga puta zaista i prošetali do Pinka.
Nije se sada kao 2019. neki Branislav Lečić nasmejao pred masom “ha, ha, ali zapravo nećemo da idemo tamo”.
Niti je neki Boško Obradović najavio blokiranje saobraćajnica da bi potom samo blokirao stepenik ispred Narodne skupštine.
Bolje i ta “gej svadba” Ćute i Zelenovića, Aleksića i Milivojevića, kako se blokadama podsmeva Vučićev (nezvanični) savetnik Krstić, nego to nekadašnje Obradovićevo kratko isposništvo radi medijske poze.
Jeste da deluje da se Vučićev vrh pribrao, da je događaje u potpunosti stavio pod kontrolu, i da uzvraća opoziciji žestoko.
Deluje i da opoziciju uspešno propagandno pokriva vožnjom novom beogradskom obilaznicom, kako formalnom, sa svitom, tako i neformalnom, kao Paja i Jare iz TV serije.
Deluje i da je Ana Brnabić sigurno premijerka do proleća iduće godine iako je patetično “dala” ostavku pred TV kamerama u Predsedništvu.
Do proleća kada će tek biti novih izbora, a ne u jesen, jer tokom jeseni će još biti šetača i protesta, a dok su oni tu, Vučić izbore neće dati, već samo nuditi.
Izgleda to sve tako, dok Vučić odlično igra po scenariju koji mu dostavlja Ipsos, kako sam kaže, tih dvesta strana koje on izvodi uživo u ulozi predsednika.
Tu je u pravu Đorđe Vukadinović kada ističe da nalazi anketa najpre i najdublje objasne zašto političari govore baš to što govore.
Na primer, Vučićevo ispoljavanje gneva kad god javno pomene Kurtija, izvesno proizilazi iz tih nalaza, on samo izražava ono što osećaju Srbi na Kosovu.
A šta Vučić stvarno misli o Kurtiju i šta oseća u vezi s njim, i kako ga procenjuje, to zna samo Vučić.
Isto tako, samo Vučić zna koliko je spreman na mnogo više ustupaka od onih koje mu Zapad traži, pa je suštinski to veći izvor problema, nego sve ono što cela domaća, ali i međunarodna javnost tvrdi o srpskoj politici.
Dakle, igra Vučić dobro, ali igra i opozicija, čak i u tome što joj Vučić zamera – da ima slabu podršku zato što se obraća isključivo najtvrđem jezgru svojih birača (da ne prate scenario).
Ali opozicija ne igra dobro zbog scenarija, nego zato što drži rezervni ključ pozorište srpske politike, a time i vrata nezaključanim, pa se time predstava uvek može preokrenuti, bilo da neko naglo iz gledališta uskoči na scenu, bilo da neko iza kulisa prekrši dogovoreni sinopsis.
Nije to tako malo, koliko god da se čini da je zarobljeno i ništavno.
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.