Izbori

Da, predsednički, a ne parlamentarni. Jer, zašto bi se lider u koga se naprednjaci toliko kunu, zaklanjao iza stranke. Ako su već naprednjaci toliko ubeđeni u vrline svog predsednika i zasluge za svaki politički uspeh SNS, pa zašto onda lider ne bi i iskoračio ispred svih naprednjaka? Zašto bi se zaklanjao iza recimo, potpredsednika SNS Nebojše Stefanovića i Miloša Vučevića. Kako to da su Stefanović i Vučević spremni za vanredne parlamentarne izbore u svakom trenutku, a njihov lider predsedničke ne pominje?

Povod ima – sada mu svake nedelje, ukupno gledano po svim gradovima u Srbiji, i po najstrožim procenama, demonstrira 50-ak hiljada ljudi. I mada su njihovi zahtevi široki, često obuhvataju i račune za grejanje i druge teme, jasno je da su nezadovoljni vlašću. Kao najjača figura u toj vlasti Vučić vrlo greši ako smatra da je dovoljno samo da izvede više ili približno toliko ljudi na neki svoj događaj. I da na serijske proteste uzvrati produženom kampanjom ubeđivanja svojih pristalica. Naročito greši, što pored sebe ističe na bini premijerku Anu Brnabić. Da li nju, odnosno funkciju premijera i vanredne parlamentarne izbore, on ustvari nudi nezadovoljnom narodu umesto sebe?

Da li na taj način uzvraća stavu u Đilasovom Savezu za Srbiju, da je problem to što narod jeste prihvatio evropske i zapadne vrednosti u osnovi, ali nije ih prihvatila Vučićeva vlast i njegov najuži krug? To jest prihvatili su samo biznis deo, ne i onaj koji se tiče pravila održivosti.

Ili, Vučić šalje poruku Berlinu i Vašingtonu da je samo on taj, koji može da garantuje dogovore sa Zapadom, jer je samo on u stanju da Srbiju natera da prihvati gej premijerku? Da zaborave na opoziciju, jer je samo on u stanju da u Srbiji sprovede sve u vezi Kosova, ili pak ništa, ako proceni da njegova lična nagrada neće biti odgovarajuće visoka.

Tu međutim, postoji krupan problem. Može gej premijerka da bude simbol zapadnih vrednosti, ali ako se izbori sprovode koliko toliko smireno, takoreći skandinavski. A ne može, ako se u nekim Lučanima, kampanja vodi iz tri štaba, od kojih je jedan smešten u policijskoj stanici. I gde javni službenik mora da nabavi 20 kapilarnih glasova za SNS kao svoju radnu obavezu. E, onda mu još samo fali saznanje da ti glasovi obezbeđuju Brnabićevoj moćnu poziciju, a da ona čak nije ni članica SNS.

Vučić i njegovi, očito su van koloseka stvarnosti, prosto su odatle izleteli nošeni silom samozavaravanja. I ne uviđaju da građane na ulice ne izvode ni Đilas, Borko, Boško, ni profesori, glumci i studenti, već upravo oni sami, Vučić i njegovi marketinški genijalci. Prosto ne shvataju da bi bez turneje „Budućnosti Srbije“, bez pogrdnih spotova za društvene mreže, bez „vešala kampanje“, demonstracije splašnjavale. I da sami iz petnih žila guraju situaciju ka tački, koju po svaku cenu žele da izbegnu, a to je da će rešenje biti samo jedno – Vučićeva ostavka bilo kroz vanredne parlamentarne, bilo direktno na predsedničkim izborima.