Izborni mart

Pre osam godina za Narodnu skupštinu takmičilo se 19 lista, a Vučićeva pod nazivom „Budućnost u koju verujemo“ osvojila je do tada neverovatnih 48 odsto ili oko 1.737.000 glasova.

Lista Dragana Đilasa „Sa Demokratskom strankom za demokratsku Srbiju“ i lista Borisa Tadića Nova demokratska stranka doživele su istorijski poraz sa šest odsto i oko 217.000 glasova, i sa 5,7 odsto i oko 205.000 glasova.

Istorijski poraz doživela je i DSS Vojislava Koštunice padom ispod cenzusa sa 152.000 glasova, odnosno 4,2 odsto, kao i njihov antipod LDP Čedomira Jovanovića sa 121.000 i 3,3 odsto.

Vučić je od avgusta 2012. i hapšenja čelnika Agrobanke sve do izbora 2014. vodio takozvanu veliku antikorupcijsku akciju pokrenutu navodno zbog rasvetljavanja 24 sporne privatizacije, koje su ušle i u izveštaje EU o Srbiji.

Ipak, pravi cilj „rasvetljavanja“ bio je da se demontira „žuta duboka država“, odnosno dubinska struktura moći prethodne vlasti DOS-a.

I da se umesto nje instalira druga, Vučićeva, po mogućstvu uz što manje pravih gubitaka po obe strane, kako bi preuzimanje potpune kontrole prošlo što mirnije.

Vrhunac je bila predaja Darka Šarića, odbeglog optuženika za šverc kokaina, i to sutradan posle izbornog dana, koja ni do danas nije razjašnjena.

Uprkos očekivanjima, Vučić nije istisnuo iz vlasti dotadašnjeg ministra policije Ivicu Dačića i njegov SPS, i „uzeo“ umesto toga za koalicione partnere oslabljeni DS. Tvrdi se zato što je DS imao duplo manje glasova i od Dačića, kao što se tvrdi da nisu presudili glasovi, koliko iznenadna privatna Vučićeva poseta Moskvi radi kardiološkog pregleda.

U Beogradu se od tada, od 2014, održao skoro isti odnos snaga.

U Beogradu je 2014. Vučićeva lista koju su u kampanji najviše predstavljali Zorana Mihajlović i Nebojša Stefanović osvojila 351.000 ili 43 odsto glasova, dok je Đilasova dobila 126.000 ili oko 15,7 odsto.

Četiri godine kasnije Đilas je na sledećim izborima sa listom „Beograd odlučuje, ljudi pobeđuju“ osvojio oko 152.000 glasova ili 19 odsto, dok je te 2018. Vučićeva lista „Zato što volimo Beograd“ osvojila 45 odsto ili 366.000 glasova.

U martu 2014. u Beogradu je izašlo oko 805.000 birača, a u martu 2018. oko 814.000 birača. (Tadić je 2018. podržao listu DS na čelu sa Draganom Šutanovcem, koja je ostala ispod cenzusa od pet odsto.)

Pitanje je hoće li se sada na aprilskim izborima 2022. dva izborna ciklusa kasnije taj odnos snaga promeniti.

Da li su znaci te promene to što je u Beogradu zbog bojkota dela opozicije izlaznost na parlamentarnim izborima 2020. bila najmanja – oko 40 odsto? I što je u Beogradu u januaru 2022. na referendumu o proevropskim ustavnim promenama koje je zagovarao Vučićev SNS pobedilo (opoziciono) ne. Za da je glasalo oko 45 odsto, a za ne oko 55 odsto, s tim što je izlaznost za razliku od izbore bila značajno manja, oko trećine upisanih birača.

Vidljiva promena odnosa snaga u Beogradu bila bi i siguran znak slabljenja Vučićeve vlasti, što njoj nije u prirodi da dopusti – to je oblik vladanja koji priznaje samo jačanje.