Jovo Bakić u Utisku – školski primer „toksičnog muškarca“

Način na koji se vodeći sociolog sa levice Bakić obraćao predsednici izrazito desnih Zavetnika, pokazuje važnost feminističkog pokreta, kao i važnost zapadnog gledanja na Srbiju.

Kada su ovo dvoje ukrstili gledišta, Bakić je reagovao kao školski primer „toksičnog muškarca“, postavivši se prema sagovornici kao prema neukoj studentkinji, čeljadetu zavisnom od njegove profesorske ocene i dobre volje.

Što bi rekle feministikinje, sebe je postavio na vrh hijerarhije, takve gde nad protivnicom ima društvenu moć, gde ona, budući žensko, budući mlada i lepa, jedino može da se podredi, nikako da se pošteno suprotstavi.

To je postavka koja poništava njihove političke razlike, svodeći njihovu borbu upravu na ovu.

Feministkinje kažu da toksičnog muškarca, pokreće samo puki strah od pada na lestvici društvene hijerarhije, ali pažnja koju je ovo sučeljavanje dobilo u javnosti, nadilazi ovaj lični nivo.

I gotovo izvesno prikazuje i pokazuje, možda i priziva, nadolazeću promenu težišta u srpskom društvu.

U vreme Hladnog rata na primer, za promene, bili su od prvenstvene važnosti kritički levi intelektualci, oni koje su od totalitarizma štitile međunarodne institucije poput Pen centra, što je danas slučaj sa Bakićem.

Ali, taj koncept izgleda nepovratno vene, jer ono što govori i zastupa kritički intelektualac levice, postaje neupotrebljivo za promene, budući da se on sam vrlo lako izmetne u sopstvenu negaciju.

Za zapadne saveznike i njihove poslenike u Srbiji sve se može reći, sem da nisu u stanju da se blagovremeno prestroje prema kretanjima koja ionako nužno slede.

I čini se da se te promene ne očekuju toliko sa levice, uprkos deklarativnoj podršci, nego se naprotiv ključno vezuju za novu mladu desnicu, što može da potvrdi i zainteresovanost stranaca na primer za Miloša Jovanovića, iz Novog DSS-a, o kojoj toliko bruje režimski tabloidi.

Bruje, zaboravljajući i da se „patrijarh“ ovog režima Tomislav Nikolić, kao lider stare desnice, uoči izbora 2012. slikao sa evropskim komesarima Oli Renom i Štefanom Fileom, sa jednim od njih valjda u voćnjaku.

A to što su se Bakić i liderka Zavetnika sučelili u javnom prostoru, živ je dokaz da mediji glavnog toka nisu još otpisani.

Nema tog medijskog hibrida niti podkasta, koji može u izborno vreme, da dosegne makar i približno taj opseg javnog mnjenja, do koga je u stanju da dopre višedecenijski etablirana emisija poput „Utiska nedelje“.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.