Foto: Radenko TopalovićGrupacija oko Dragana Đilasa i dalje ima šansu za dobrar rezultat na izborima, a dobar rezultat je, kako sami rekoše, spuštanje koalicije oko Vučića na ispod sto poslanika.
Posle 2018. ovo bi mogli biti prvi izbori sa ekonomskim životom kao glavnom temom, i prvi koji bi se odvijali u redovnoj situaciji.
Redovnoj u smislu da ih ne preseče izbijanje svetske katastrofe, kao korona prilikom izbora 2020, i kao početak rusko-ukrajinskog rata prilikom izbora 2022.
Redovni i stoga što imamo skupštinsku opoziciju, a ne komunističku skupštinu jedne partije.
Ali, da bi se šansa iskoristila porebno je velika promena dosadašnjeg pristupa, toliko velika da ne deluje da je moguća.
Na primer, potrebno bi bilo izbeći neuspeh zajedničke opozicione liste ukoliko ona bude predstavljena kao iznikla sa protesta Srbija protiv nasilja, rabeći i to ime.
Dosad u Srbiji ni jedna lista koja se neposredno vezivala za proteste, recimo ni Jedan od pet miliona 2020, ali čak ni ta koja ih je uspešno potom organizovala, kao Zajedno 1996. nije samo zbog toga dobila glasove.
Trebalo bi se više okrenuti realnom izbornom postupku, a to znači ka brojanju glasova i priznavanju rezultata.
Bez toga je i medijski sav prostor uzaludan, i ostavlja težak utisak odsustva dosledne borbe do kraja, za opozicione glasove.
Potreban je i neko sa jakom i nepolitičkom prepoznatljivošću i sa smelošću da se bude i ideološki nekorektan, jer samo to budi osećanja ljudi.
Izbore 21. veka dobija onaj ko pravilno odgovori na glavno osećanje glasača, i ko ga razaznaje i prenosi, ne taj ko tehnički vodi kampanju.
Stoga je bolje u prvim redovima imati recimo glumca Sergeja Trifunovića, nego sterlinu i bezbojnu podršku uvek istog dela takozvane elite.
Za uspeh je potrebno dakle, da se razvije posebna emocija koja može da privuče ne samo opozicione, već i crne glasove.
Za razliku od belih listića 2012. koji nisu hteli da glasaju za Tadića, crni listići su oni koji su izašli na glasanje jer su morali, ali su našli način da njihov glas bude crn i nevidljiv za SNS kontrolore i koordinatore, dakle zacrnili su ga, što znači da je možda otišao ili opoziciji ili u nevažeće listiće.
Najzad, ne treba bežati od očaja kao emocije, koju je vodeći sociolog desnice Slobodan Antonić u analizi izbora 2022. istakao kao važnu u promašenom nastupu srpske opozicije.
Ipak, sa istog tog spektra se tvrdi da je baš glasanje iz očaja smenilo Mila Đukanovića u Crnoj Gori.
Prepoznati emociju se može ako je sam imaš, istraživanja javnog mnjenja mogu da omaše, i zato je pitanje za sve u opoziciji, koliko veruju sebi.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
