Kako pobediti diktaturu?

Aplaudirali i izrazili ovacije vođi samo nekoliko trenutaka pre nego što će održati minut ćutanja za stradale u padu nadstrešnice u Novom Sadu.

Ljude, koji su uvežbali svoju psihu da pred drugima ne pokažu ništa što stvarno misle i osećaju. Ljude koji su se upodobili vremenu i koji pripadaju širokoj društvenoj grupi, možemo je nazvati „čovek naprednjak“.

„Čovek naprednjak“ nije samo u vrhu SNS-a, on je u vrhu svega u Srbiji.

Početna društvena pozicija u životu mu je, kumulirana položajem koje potiče iz porodice, iz mesta rođenja, ili iz neke takve date mu unapred odrednice. Prvo zaposlenje mu je da negde bude neki upravljač, direktor ili da vrši neki uticaj.

Baš kao Vučiću ili Čedi Jovanoviću.

On nema problem s tim što je isrpažnjen od sticanja bilo kakve stručnosti sem veštine da druge ljude, njihovo znanje i iskustvo, posmatra kao eksplotaciono polje.

Ne oseća nikakvu nelagodu što ništa ne zna da radi dok izdaje naređenja onima koji rade. Ni najmanje se ne libi da kad promeni stranu, izvrši izdaju, da sve zasluge za ono što je bilo dobro, pripiše apsolutno i jedino sebi.

Ako je bio recimo, portparol stranke, za svaki glas je zaslužan on, taj predsednik kome je u tom svojstvu služio, u njegovom iskrenom doživljaju bio je ništa.

Mesto rođenja je takođe bitno, šta mislite, da je Vesić rođen i odrastao u novobeogradskim blokovima umesto u Kruševcu i Kraljevu, da li bi on danas podnosio ostavku ili bi neko drugi to morao umesto njega?

Borci protiv diktature polaze od toga da je dovoljna rasanica, izlazak iz stanja nejasnoće, dakle da se spozna kakav je to čovek koji je naprednjak, i da će ta spoznaja uticati da se on promeni.

Rasanjivanje na primer u tome, da je takav čovek svima pred nosom ustupio besplatno nadležnosti nad zaštitom Srba na Kosovu, u zamenu za to da njegov potpis ne stoji na međunarodnom dokumentu, jer mu to remeti, ne toliko odnos prema biračima, koliko unosne dogovore koje ima sa zainteresovanim stranama.

I da potom čas šalje pisma da dokument bez potpisa ne menja ništa, čas pisma da povlači prethodna pisma.

Neće se napredni čovek diktature promeniti rasanjivanjem, oslobađanjem od straha, nego upravo suprotno. On će se pokolebati jedino ako mu se strah pojača u suprotnom pravcu – da bi mogao ostati „poslednji od njih“, jer su se svi drugi promenili, a on je eto zakasnio. Nije se na vreme prestrojio.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.