Koga će Dačić uhapsiti?

Drugačije bi podrazumevalo uzajamno poverenje da bi jedan, u slučaju mirnog povlačenja drugog sa vlasti, održao reč.

Ali, obojica su, na vlast došli upravo zahvaljujući neodržavanju date reči, pri čemu i u tome, i između njih postoje neke razlike.

Dačić je svoju reč gazio javno i imao političko objašnjenje za to, a Vučić tajno, politički to uvek krijući kao zmija noge.

Dačićev bivši partijski šef Milošević je preminuo u haškom zatvoru, Vučićev se šeta po televizijskim programima.

Dačić je zaista bio đak generacije na fakultetu, Vučić je svoj studentski uspeh stalno preuveličavao i sam se njime hvalio.

Dačić je umeo da smisli i da vodi kampanju otpriznavanja Kosova, a Vučić se kasnije time samo zakitio, za potrebe lične patriotske dekoracije.

Dačić i njegova partija su tekovina komunističke Jugoslavije, u svakom smislu, ali i to im je Vučić oduzeo, delegirajući svoju suprugu i sasvim druge ljude da vode afričku spoljnopolitičku turneju.

Uskratio im je i vezu sa Rusijom, stavljajući Vulina da viđa Putina, Lavrova i Lukašenka, koji zbog toga sigurno neće dobiti ni jedan glas više, kao što bi ih dobio Dačić.

U Dačićevim rukama su sada hapšenja odgovornih za neopisivo strahovitu tragediju pada nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu.

A Dačić ume da izvede akcije hapšenja. Ne treba zaboraviti, takozvana velika antikorupcijska akcija 2012. i 2013, kojom je Vučiću omogućena apsolutna vlast, akcija u kojoj je odlglumljena borba protiv crveno-žutih oligarha iz 90-tih i 2000-tih, sprovedena je dok je Dačić bio ministar policije.

Prestala je u martu 2014, tačno kada je Vučić postao premijer, a Dačić prestao da bude ministar policije, i kada mu je dodeljen resor diplomatije.

Najzad, na prvom Briselskom sporazumu, onom iz aprila 2013. kojim je Vučićevoj vlasti omogućena proevropska odrednica, je Dačićev potpis, ne Vučićev.

Dačić održava Vučićevu vlast više nego što to spolja vidi oko posmatrača, to bi se tek dalo videti da se povuče i prepusti partiju mlađem Branku Ružiću.

Dačić koji nije na vlasti je Dačić u opoziciji, a to je već politički potencijal kakvog sada nema. Uvek bi mogao nešto tajno da iznese da bude javno.

Baš kao što je uradio naslednicima Vojislava Koštunice, objavom dokumenta o amnestiji za kosovske Albance. Istog Koštunice koga je podržao 2004. otkazavši time poslušnost Miloševiću.

Dačić uvek može da otkaže Vučiću, i možda mu je bolje da to uradi pre, dok „ima“ MUP, nego kasnije.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.