Kosovo će uvek biti zavisno od Srbije

Sve i da vlast u Beogradu izvrši puno i potpuno priznanje Kosova kao nezavisne i samostalne države, da to stavi u međunarodni ugovor, i da pomogne lobiranjem da ta nezavisnost bude priznata u UN i od strane svih članica EU, Kosovo će i dalje biti vrlo zavisno od Srbije.

Toj priči ne bi došao kraj iz prostog razloga, što je identitet Kosova kao političke zajednice, nezavisnog ako hoćete, još čvršće vezan za Srbiju, nego kad je Kosovo bilo u srpsko-jugoslovenskom državnom okviru.

Ako prihvatimo da se identitet jedne zajednice sastoji od niza činova, od ponovljenog delanja, u bližoj i daljoj prošlosti Kosova, apsolutno nema drugih činova, sem tih u odnosu na Srbiju.

Stalno i neprekidno oslobođenje od Srbije, od srpskog prisustva i uticaja, od srpske istorije i crkve, od srpskih opština i dinara (nastaviti niz po nahođenju) – time se nepobitno samoidentifikuje kosovska politička zajednica.

A kad se identitet održava na pukoj negativnosti, na poništavanju i negiranju, jedino što može da nastane je upravo to: anti-Srbija.

Tako će taj kosovski identitet uvek nositi Srbiju sa sobom, kud god da krene, i u bilo kom obliku da se politički kreće.

Nema tih evroatlantskih integracija koje to mogu da prevladaju i obrnu, nema tog srpskog vođstva koje to može da promeni i da omogući kosovskoj zajednici neko drugačije pozitivnije samospoznavanje.

Šta god da se učini uvek će biti malo, uvek će zov anti-Srbije biti jači za protagoniste kosovske politike.

Ako se to tako vidi i prihvati, da je Kosovo priča koja traje i trajaće dalje, iz nje bi se mogli onda nepovređeno izvući tek pod uslovom da srpska javnost dosledno napusti priču o nepovratnom i nezaustavljivom slomu Srbije.

Izuzetno je važno u tom smislu bilo pogledati „Utisak nedelje“, prvi u jesenjoj sezoni, u kome su gostovali Boris Tadić, Aleksandar Arsenijević, mladi političar iz Severne Mitrovice, i Miloš Jovanović.

Dok su Tadić i Jovanović preneli verno atmosferu, nekada bi rekli beogradskih salona, ajmo sad reći beogradskih kafića, u kojoj je pesimizam na najvišem nivou, dotle je Arsenijević, preneo atmosferu terena.

Jeste to atmosfera mraka i straha, kako reče, dodajući da svaki Srbin na Severu Kosova ima jednog albanskog specijalca koji ga drži na nišanu puške. Ali, ipak je Arsenijević poletno i razumno tvrdio da ako se situacija pravilno doživi, niti je bezizlazna, niti beznadežna.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.