Kraj građanske opcije

Šta reći, da li pitati kakva je to tačno građanska opcija čiji je jedini garant postojanja višedecenijski nesmenjivi vladar, sa očitim kriminalnim vezama, i sa teretom krajnje sumnjivog i potpuno negrađanskog načina ličnog bogaćenja.

I kakva je to opcija koja sama nikada nije preuzela odgovornost za sopstvenu slabost, uvek svoju nejakost pripisujući isključivo suprotnoj strani – presvučenim i ogoljenim zlim nacionalistima, zatupljenim i pokvarenim patriotama, opakim državnim službenicima…

Takvoj građanskoj opciji je nužno potrebna generacijska smena, ukoliko na drugi način nije u stanju da se promeni i uskladi sa vremenom, a i osnaži, rečeno njenom terminologijom.

Šta će regionu doneti pobeda Jakova Milatovića zavisiće od vrlo složenih kretanja, pri čemu to nikako nije kraj građanske opcije, već njeno preobražavanje od stare Čankove jugo-paradigme, u novu, južnoevropsku.

Teoretski, moguća su dva pravca. U jednom, Milatović će postati političar poput Volodimira Zelenskog, koji je u kampanji želeo da popravi odnose sa Rusijom, ili Vojislava Koštunice, kome je u kampanji saradnja sa Haškim sudom bila deveta rupa na svirali.

Nakon perioda učrvršćivanja na vlasti, politika obojice pomenutih krenula je u tačno obrnutom pravcu, i to radikalnije nego što su njihovi naivni i iskreni birači mogli i da sanjaju.

Ako je to i Milatovićev slučaj, nećemo znati još neko vreme. Da bi zaista zavladao njemu je potrebna i te kako podrška prosprskih birača na parlamentarnim izborima koji slede 11. juna. U nekom obrtu, mogao bi se Đukanović i vratiti kao premijer, ukoliko DPS osvoji značajan broj mandata, toliko da bude tas na vagi.

Dakle, znaćemo u razdoblju posle 11. juna. Ovo što vidimo sada, jeste da su Jakov i njegova supruga Milena Milatović, prozapadni pandan Ivana i Danice Crnogorčević.

Ali, stvari, ne moraju da se odvijaju u pravcu „Zelenski-Koštunica“.

Ukoliko Vučić nastavi sa političkim dogovorom sa Zapadom, a jedan od znakova nastavka je i najava Demostata o kraju moratorijuma na međunarodne vojne vežbe, tako što će se održati manevri „Platinasti vuk“ sa američkim snagama, onda će Milatović biti nešto novo i dosad neviđeno.

Možda to neće biti takva „građanska opcija“ kakvu su gradili Čanak i ostali, ali će biti mirna opcija.

Njen vesnik je i Rade Basta, član Jedinstvene Srbije, iste one stranke, koja je 2008. u leto, najavila veliki preokret, posle predsedničke pobede Borisa Tadića, a to je ulazak SPS-JS u koaliciju, mnogima nezamislivu, sa DS.

Sada je Basti očito dopao zadatak da ono „nesipanje patriotizma u traktor“ koje je tada zagovarao lider JS Dragan Marković Palma, pretvori u odlivanje ruskog gasa.

U toj realnosti, lako je zamisliti gde bi mogao biti Milo: na beogradskom Vračaru, moguće i sa nekadašnjim drugom Svetozarom Marovićem, u bašti restorana, dok na horizontu „sija“ kula Beograda na vodi. Kako bi rekli Amerikanci, garant mirne smene vlasti je izostanak suđenja bivšem predsedniku.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.