Kratki pregled raspada

O tom raspadu dostupne su nam samo protivurečne priče. Prvu je o Stefanoviću i Vučiću odaslao u svet Predrag Popović, glavni urednik „Pravde“, ranog partijskog tabloida SNS.

Po toj priči, Stefanović je od početka pravio probleme Vučiću i potkazivao ljude, iako je ostavljao utisak nekog ko je odan do ljigavosti.

Iz tog kazivanja jedino sigurno možemo saznati da je Stefanović od početka vodio borbu za što veću bliskost sa Vučićem i što veći uticaj na njega.

Sledeću pronose „upućeni izvori“. Oni tumače da je Stefanović 2013. sve što je radio na mestu predsednika Narodne skupštine shvatao samo kao pripremu da postane gradonačelnik Beograda. Odradio je ključnu kampanju, da bi 2014. Beograd pripao Siniši Malom, u čijoj ekipi se ubrzo ukazuje i Ana Brnabić.

To je i godina kada se saznaje i za Sinišinog brata Predraga i njegovo drugovanje sa bratom Aleksandara Vučića Andrejom, usled poznate intervencije žandarma na gej paradi. Stefanović dobija resor policije.

U proleće 2015. počinju ljudske tragedije. U dani kada je Stefanović kao ministar lično učestvovao u spasavanju otete devojčice u Beogradu (slično kao kada je godinu pre toga Vučić u Feketiću iz zavejanog smeta pomagao da se „iznese“ dete), poleteo je u nesrećnu spasilačku misiju vojni helikopter do Novog Pazara.

I pao, odnoseći osam života, ostavljajući mučnu sumnju da je misija pokrenuta i u marketinške svrhe, kako bi se pariralo Stefanoviću.

Vlast i dalje ostaje neuzdrmana. SNS na izborima 2016. pobeđuje u Vojvodini i svuda po Srbiji gde pre toga nije, a Vučić 2017. pobeđuje na predsedničkim izborima. Stefanović figurira kao kandidat za Vučićevog naslednika u i u stranci i u vladi.

Ipak, premijerka postaje Ana Brnabić, svi prognoziraju na kratko, jer zaboga kako će većinska Srbija da podnese ženu, uz to lezbejku i poreklom Hrvaticu, na toj funkciji. Ispostavlja se sasvim mirno.

Vučić dobija i beogradske izbore 2018. sve vreme lično vodeći kampanju, ali se niz mrtvih duša nastavlja – kako je SNS predala listu za Beograd, tako je dan kasnije ubijen kosovski političar Oliver Ivanović.

U jesen te godine, čini se da stvar očigledno puca – opozicione demonstracije se valjaju gradovima Srbije, a sukob Stefanovića i Vučića dobija jasan obris. Čini se da je samo pitanje trenutka kada će vlast pasti. Putinova poseta u januaru 2019. međutim spasava sliku Vučić kao čvrstog vladara. U septembru Ruska televizija prva objavljuje saznanja o umešanosti Stefanovićevog oca u preprodaju oružja iz fabrike u Valjevu, onim koji u Siriji pucaju na Ruse.

Ipak, sve se smiruje i podređuje postizanju kosovskog sporazuma u Beloj kući, aduta za Trampovu kampanju. Stefanović je navodno, bio protiv zauzimanja te strane u američkim izborima. Korona na trenutak zaklanja sve, Stefanovićev otac umire od kovida. Stefanović pak postaje ministar odbrane oktobra 2020. uprkos očekivanjima da se trajno povuče.

Početak 2021. donosi otkriće o smrti bivšeg naprednjaka Cvijana. Pojedine veterane Cvijanova smrt je podsetila na navodnu crnu operaciju s početka 90-ih, kojom je izazivan bratoubilački rat, tako što su ljudi opijeni alkoholom uvijani u ćebe i bacani u reku. Izbija afera Belivuk i obelodanjuju svirepa ubistva – ni Vučić ni Stefanović se više ne mogu povući mirno.