Kupio sam prsten, kupio sam pušku

Da li je to „produženi puzajući državni udar“ dela opozicije, kako pridruženi član tog štaba, vlasnik Informera opisuje situaciju? NJegova uloga nije mala ni nova, a ni laka. On radi ono što su nekad morali portparol JUL Ivan Marković i savezni sekretar za informisanje Goran Matić, ali njima je bilo lakše. Naime, Marković i Matić su se obraćali jednom nedeljno na partijskim pres konferencijama, u vili u Ulici Đure Đakovića. Marković je posle obraćanja zvao sve novinare, uključujući i one iz opozicionih medija, da im se zahvali što su njegove reči korektno preneli. Matiću su zapadali složeniji unapred pripremljeni scenariji – grupa „Pauk“ ili „Dodik ubacuje lažne falsifikovane dinare po nalogu Đinđića i DOS“.

Vlasnik Informera međutim, mora to isto ali sam, i da se dobro potrudi oko razrade, i to svakog dana u svojim novinama i svakog drugog jutra na TV Pink. Da pita recimo šta je sadašnja opozicija koja je tada bila vlast uradila 2008. godine kada je Kosovo proglasilo nezavisnost? I da to uradi vešto, da slučajno ne proviri pitanje a šta je tada Srpska napredna stranka uradila? Nema potrebe da se gledaoci „kače“ za takve sitnice da je SNS nastala šest meseci nakon kosovske nezavisnosti, tako što je deo Šešeljevih radikala podržao evrointegracije Srbije, a potom su postali i rado viđeni gosti tadašnjeg evropskog komesara Štefana Filea.

I ne može se publika sada više uveriti samo rečima, moraju da se podastru i tvitovi kao dokazi kao onaj monaha Save Janjića. Mora da se kopa po društvenoj mreži, da bi se našla monahova čestitka iz 2006. kosovskoj džudistkinji na osvojenoj medalji. Jer, svako ko priznaje Albance kao građane, automatski je izdajnik, je li da? Kao što je svako ko je u opoziciji i deo zavere za neustavno rušenje vlasti SNS koja toliko poštuje Ustav, zakone i građanska prava.

Održavati današnji spin politički ritam vlasti koji bi da je melodija bio refren Partibrejkersa od pre 30 godina „kupio sam prsten, kupio sam pušku, jedno od ta dva baciću u reku“, uprkos svem Informerovom trudu postaje sve teži posao. Jer, previše je dugo ritam isti. Čak i psiho tehnika da puko ponavljanje istih poruka od formalnih autoriteta deluje da ljudi postaju nesigurni u ono što vide svojim očima, slabi. Zato lider SNS koji ima najistančaniji sluh, pokušava da napravi pauzu u melodiji, vraćajući je na početak – da ga izvođači mole da ne siđe sa bine, odnosno stranka da se ne povuče sam i dobrovoljno s vlasti. Kao da on to stvarno može.