U leto pre prekretničkih izbora 24. septembra 2000. funkcionerke stranaka DOS okupile su se na događaju današnjeg tipa „ženska parlamentarna mreža“.
I tu je Gordana Čomić izgovorila rečenicu „pozovite muževe, sinove i ljubavnike da glasaju protiv Miloševića“, ne obraćajući pažnju da je na skupu i jedan novinar – Danasov. Budući da je ta rečenica delovala onako životno, novinar je baš nju stavio na početak, priređujući time svom tadašnjem glavnom uredniku višednevni stres. Jer, narednih dana na stranicama Dijaloga morao je da objavi seriju tekstova, povodom čega je imao i seriju usmenih dogovora, o neprimerenom izveštavanju sa važnog skupa. Najoštriji bio je tekst Radmile Hrustanović, recimo, ali bila je kritična i Rebeka Srbinović i druge.
Od svih njih samo je Čomić ostala dosad u visokoj politici. Tih godina imala je istaknutu ulogu u novosadskoj organizaciji DS, bila je među glavnim organizatorima mitinga opozicije u Novom Sadu, povodom koga su socijalisti i julovci organizovali kontramiting. I gde se stojeći između dve grupacije koje su se tukle transparentima preko nje, proslavila Bojana Lekić, javljajući se za Radio B92.
Sada 18 godina kasnije, Gordana Čomić je u trci za lidera Demokratske stranke, i ta je njena kandidatura na tragu formule koja bi mogla da oživi DS. Na tragu, ali ne dovoljno da bi delovalo. I to ne zato što bi neko mogao da se seti i da ponovo objavi pisanje s početka 2000-ih da je Čomićka kao državni funkcioner službena kola koristila za porodični put na more. Niti zato što ona sada, na primer, odbija da o svojoj kandidaturi govori za Danas, a i za druge medije, već zato što uprkos svom dugom političkom stažu, nije ličnost koja može da nosi dovoljnu jaku prepoznatljivost stranke.
Jer, ovo je proleće pokazalo kako politika „novih lica“ može da deluje samo u određenoj srazmeri sa „vrlo prepoznatljivim licima“. Odnosno, da koliko god da građani žele nekog novog, toliko im je i potrebno da to novo „uvežu“ sa onim što im je već poznato. Tu su srazmeru najbolje izračunali profesionalni stratezi Vučićeve beogradske kampanje – Vučić kao nosilac brenda SNS okružen „novim licima“ koja prividno pokrivaju svu političku bedu „starih lica“. Dakle, umesto Malog Zoran Radojičić, umesto svetlokosih naprednjakinja brineta Aja Jung, umesto Vesića Vesna Stanojević… Verovatno bi i LDP bolje prošao da je Čedomir Jovanović bio isturen kao najjači brend liberala pored Anite Mitić. Javnost nikada nije bila ni približno zainteresovana za boravke Anite Mitić u Prištini kao što je to sada u slučaju Jovanovićeve posete Kosovu.
A u slučaju DS, nosilac dobre simbolike i kontinuiteta, od svih političara iz tog kruga je – Dragan Đilas, koliko god to mnoge nerviralo. Ako bi na čelo DS došao neko nov, odnosno doživljen kao nov u politici, bio to bivši ambasador u Podgorici Lutovac ili glumac Lečić, u savezu sa Đilasom kao dobrim brendom DS, ta bi formula mogla da proradi.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.