Lokalna revolucija

Čini se da je tim povodom stanje opozicije odlično – dovoljno je samo da postoji. A postojanje se između ostalog dokazuje i grupisanjem u koalicije koje se uveliko projektuju.

Jedna je narandžasta „Evropa sad“ oko Đilasa, u drugu više zeleno-žutu, bi trebalo da se udruže Ponoševo Srce, Lutovčev DS, kao i stari partneri sa izbora 2022. Zelenović i Lazović.

Od treće, navodno buduće koalicije Tadića i Jeremića, očekuje se da istisne i zameni postojeći desni blok Milice, Miloša, Boška i monarhista.

Da bi ovako ili bilo kako drugačije svrstana opozicija međutim, mogla ne samo da oslabi SNS, nego i da dovede do izborne lokalne revolucije, i da preuzme desetine opština i gradova, taj revolucionarni potencijal bi morao da postoji i unutar same Vučićeve stranke.

Unutar samog SNS, kako bi to rekli postmoderni marksisti, mora da postoji deo vladajuće elite, nezadovoljan sadašnjom pozicijom, i spreman da uđe u unutrašnji politički sukob i sposoban da izvede političke promene, zajedno sa opozicijom.

Ali toga nema. Ima klanovskih borbi, ima nezadovoljnih, ali ne i politički sposobnih i voljnih.

Sve dosadašnje procene o tome bile su potpuno promašene, naročito one da Nebojša Stefanović može da predovdi neku mlađu i ambiciozniju struju naprednjaka, ili Zorana Mihajlović, liberalniju.

Potpuno sam lično precenila Stefanovića, koji je sebe po prestanku ministarskog mandata sveo na plejboja, obraćajući se javnosti preko svojih objava u svojstvu mladoženje, kad već više ne može da nastupa u velikom stilu kao partijski drug Dijane Hrkalović.

Ništa manje besmisleno po pitanju mogućnosti unutrašnje promene u SNS-u, ali mnogo očekivanije, je otmeni „životni stil“, kojim bivša ministarka Mihajlović nastoji da ostane prisutna u javnosti.

Jedino, ko bi tu mogao da ima neku težinu, jeste Jadranka Joksimović, koju su u proevropskim krugovima u Beogradu, toliko prozivali da nije stručna za pregovore sa EU kao Tanja Miščević.

Ipak, Joksimović se jedina ponela proevropski, ako je ograničeni mandat evropska tekovina, odbivši ministarku funkciju, iz svojih razloga.

Od te Miščevićkine pregovaračke vrsnosti, u sadašnjim okolnostima, ne vide se bilo kakvi dometi, Joksimović je čak bila vidljivija i ubedljivija.

SNS jeste posle 10 godina vladanja dobila prve disidente, ali onakve koji je ne ugrožavaju, kao ni lidera koji ih je psihološki dobro isprofilisao. Zato je lokalna revolucija nerealna.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.