Majko mila

Nekako se prikazivanje te serije, u kojoj su kao nekad partizani dobri ljudi, poklopilo sa javnim skandalom oko trošenja novca na RTS-u.

Poklapanje koliko sasvim slučajno, toliko možda i nije, budući da nas serija opominje da građanski rat u Jugoslaviji i dalje nije završen mirom, za koji bismo bili sigurni da je trajan.

U takvom postojanju gde je mir privremen, a sukob trajan, i treba li to isticati, u osetljivom trenutku prihvatanja i potpisivanja francusko-nemačkog plana za Kosovo, otvara se pitanje Vučićevog legitimiteta.

Otvara ga, slabo i bledo, ali ipak otvara, desni parlamentarni blok, uz stav da je Vučić legitimitet dobio na odbrani, a ne na predaji Kosova.

Problem je što to nije tačno, Vučić izvorno nije dobio svoj legitimitet, on ga je preuzeo od Tomislava Nikolića.

Nikolićev legitimitet sa izborne pobede 2012. poslužio je kao „nosač“ Briselskog sporazuma 2013.

Bila je to nemirna godina, puna političko-mafijaških afera, da bi početkom 2014. Nikolićev legitimitet Vučić prisvojio, moglo bi se reći i ukrao.

Prividno je potrajao do Sretenja 2017, kada je nakon jedne surove i spletkaroške igre „u ime oca i sina“, Vučić sve igrajući ulogu sina, potpuno politički uklonio oca Nikolića.

Vučićevo preuzimanje 2014. bilo je zasnovano na ekonomiji, na namirivanju socijalnih potreba, a ne na Kosovu, i tako se nastavilo i dalje.

I od 2017. kada je počeo mandat fingiranim unutrašnjim dijalogom o Kosovu, Vučić ne uspeva da taj legitimitet zasnuje drugačije, sem i opet na ekonomiji.

U tom smislu, pojedini analitičari, poput Zorana Panovića, smatraju da je Vučić uspeo da stvori novu srednju klasu, koja želi proevropsku politiku i boji se da će biti gubitnička u slučaju okretanja ka istoku.

Ta bi srednja klasa onda trebalo da pruži Vučiću čvrstinu legitimiteta, da nastavi da vodi proevropsku politiku, za šta je uslov potpisivanje francusko-nemačkog plana.

Potpis mora biti Vučićev i Vučić mora da založi sav legitimitet koji ima, kako god stečen, i mora da ga sačuva od osporavanja posle toga, to su očekuje i spolja i iznutra.

Srednja klasa je, prema teorijama, sklona ekstremizmu kad je u gubitničkoj fazi, ali dok je zadovoljna, ona se gnuša svakog ekstremizma.

Otuda bi hapšenje krajnjih desničara zbog protesta na Sretenje, uz navode o pušci i atentatu, trebalo najpre da umiri tu klasu, i da je odvrati od sumnji u Vučićevu legitimnost, i u sopstvenu sigurnu budućnost.

Ali, može se gledati i drugačije – da nije Vučić stvorio srednju klasu, nego ona njega, da taj sloj, naročito viši, živi lepo od pozicije, ne od rada i znanja.

A pozicija nije samo „za EU“, nego se tiče i ruskih sirovina i kineskog i arapskog novca, i domaće stručne, a prejeftine radne snage.

Taj sloj ne zna kako tačno da odigra, a ako im bude krenulo po zlu, kriviće svakog drugog sem sebe, naročito ako neko zaštiti brata i sina, a njih ne.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.