Majske oluje

Jer, u ovoj aferi „prisluškivanje“ kada je Tito smenjivao Aleksandra Rankovića, prema dostupnim spisima, nešto se još moglo i raspravljati i reći.

Kada Aleksandar Vučić razrešava Nebojšu Stefanovića, tu nema rasprave, samo utrkivanja ko će pre da se odrekne od razrešenog.

Iako se levičari neće složiti, i Titove metode su bile umekšani i moderni staljinizam, dok je kod Vučića to novi totalitarizam.

Umesto da se čovek odstrani, što izaziva uvek pritajeni otpor, budi savest, a i osvetnički gnev, njemu se medijski odstranjuje ljudskost.

U svrhu tog odstranjivanje koriste se policijska saznanja o svirepostima odmetnutog ogranka crnogorsko-srpskog kriminalnog klana (škaljarci su izgleda „surčinci“, a kavači „zemunci“ po načinu nastanka, ne po svrstavanju).

Stefanović se kao bivši ministar policije dovodi u vezu sa klanom, čiji pripadnici su u isto vreme dok se partija izjašnjava o njegovom političkom radu, medijski optuženi za ljudožderstvo.

Odbeglom šefu klana pripisuje se da je „jeo“ protivnike, a mašinu za mlevenje mesa je medijima otkrila policija Aleksandra Vulina.

Da Stefanović ne deluje kao bespomoćna žrtva, dato mu je da glumi ministra odbrane.

Novom totalitarizmu zasad jedino stoji nasuprot prohrišćanska politika, baš tako kako su protestne litije prodrmale i ograničile svemoć Mila Đukanovića u Crnoj Gori, zvaničnom sedištu klanova.

Ali, to ne znači da će tu politiku podržati i ojačati Crkva na instutucionalnom nivou, naprotiv verovatnije je da će je usmeravati radi održavanje saveza na korist totalitaraca.

Ipak, neka nada postoji.

I zato izbor novog Vučićevog naslednika, Aleksandra Šapića umesto Nebojše Stefanovića, nije jedino središte prolećne oluje ovog maja.

U središtu druge je izbor naslednika preminulog Amfilohija Radovića, novog crnogorskog mitropolita.

Novosti, koje uređuje uvek o crnogorskim dešavanjima dobro obavešteni Milorad Vučelić, pišu da će novi mitropolit postati narodni favorit za to mesto vladika Joanikije Mićović, koji i menja mitropolita do izbora novog.

Međutim, istovremeno prenose i pisanje da je u tužilaštvu oformljen predmet za prikrivanje pedofilije, po prijavi javnosti malo poznate nevladine organizacije, a u kome se pominju manastiri u „nadležnosti“ vladike Joanikija.

U pojedinim krugovima u Beogradu, ovo se uzima kao otvorena potvrda da izbor vladike Joanikija nije izvestan, s tim što su tumačenja različita, po jednima nije na liniji beogradskim centrima odlučivanja, po drugima, naraslu političku moć Crkve u CG treba obuzdati u ovako rovitim korona vremenima.

Pominju se stoga i druge vladike, koje stoluju širom planete, od Buenos Ajresa, do Kruševca.

Ipak, onaj ko bude bio u stanju da u svom političkom nastupu istakne opšte i jednostavne ljudske vrednosti, nasuprot totalitarizmu u kome je sve podređeno svemoći i sve je lično i neslobodno, makar i u zlatnom kavezu, imaće i neke izglede i izborne šanse.

Na primer, da je Dverjanin Boško Obradović, svoju šetnju za porodične vrednosti ove subote održao umesto u centru Beograda, u gradu Jagodini čiji je lokalni vlastelin javno optužen za podvođenje žena, verovatno bi imao nešto manje učesnika, ali bi svakako pridobio mnogo više i medijske pažnje, ali i naklonosti opozicione javnosti.

Ovako, može da veruje Vučiću kada kaže da DJB, koalicioni partner Dveri iz 2018. ima sigurnu podršku za prelazak cenzusa, može i da nastupa dalje na izborima, sve do neke tačke u budućnosti, možda vrlo bliskoj.

Kada mu se može desiti nešto slično što i Stefanoviću, istina mnogo nižeg intenziteta, budući da prvi saradnički krug vladara nikada nije bio.