Mešanje u izbore

Zašto je Ričard Grenel, čovek za specijalne zadatke američkog predsednika Donalda Trampa, to učinio koristeći taj lagani i svima dostupan kanal komunikacije – mrežu Tviter?

Prva objašnjenja glase da je taj potez učinjen u dogovoru sa Vučićem, što bi značilo sledeće: ovoga puta izostala je geopolitička završnica njegovih izbornih pohoda kakvu je na primer imao u Berlinu.

Ovoga puta to će biti postizborno potvrđivanje legitimiteta.

Dok neko bude kucao na vrata Republičke izborne komisije, tražeći da se utvrdi zašto su neke liste dobile glasova manje od skupljenih potpisa, ili zašto neko za samo 10 ili 20 glasova nije prošao cenzus, Vučić će prvo biti na Crvenom trgu, zajedno sa V. Putinom na paradi, a potom u Vašingtonu, sa Trampom i Tačijem.

Nema sumnje da se sva trojica predsednika ispomažu u izvesnoj meri.

Putinu je potreban Vučić da pokaže da nije potpuno izolovan u Evropi, dok pravi paradu u vreme korone, kako bi digao narodu raspoloženje pred glasanje 1. jula na referendumu kojim se potvrđuje da ponovo ima pravo da se kandiduje na predsedničkim izborima.

Uzgred, čak su i ruski komunisti osudili taj deo ruskih ustavnih promena, rekavši da predsednička diktatura ide „pod ruku“ sa vlašću oligarha, što čak ni oni ne mogu da podrže.

I Trampu je potreban podstrek za predsedničku kampanju pre završnice u novembru, pošto su korona krizu smenili veliki građanski nemiri.

Međutim, koliko sve odgovara Vučiću?

Na prvi pogled dobro je da bude u Moskvi i Vašingtonu, nego da od tamo stižu samo čestitke na izbornoj pobedi.

S druge strane, niko više nije uradio za bojkot nego Grenel. Jer, sada bojkot blok koji vodi kampanju neizlaska na „Vučićeve nepoštene izbore“ dobija težinu nekog ko nije učestvovao u „odricanju od Kosova“, odnosno u onome što će biti potpisano u Beloj kući.

I to onda ima i logike u stalnim tvrdnjama bojkot bloka da će neki novi izbori morati brzo da uslede.

Kako je i nagovestio, Vučić će verovatno, ukoliko bude priteran uz zid, pre dati referendum sa određenom vrstom pitanja, jer je time lakše rukovati nego vanrednim izborima.

Ali, na sve to sada na važnosti i uticaju dobija baš sama izlaznost glasača na izbore 21. juna.

Ukoliko ta izlaznost bude, kao što se procenjuje 45 odsto i manje, dakle skoro 11 procenata niže nego na izborima 2016. Vučić će imati rastući problem, veći nego da je Grenelov tvit objavljen u ponedeljak, 22. juna.

Kao što se dalo primetiti i u martu, na početku kampanje, za Vučića izgleda da više ne postoji dobar scenario, tada se činilo zbog korone, sada već zbog Kosova i korone, i sigurno i nečeg trećeg što će uslediti, a što još ne vidimo.

Bojkot dobija na snazi, koju je gubio kako zbog korone, tako i zbog neobjašnjive procene da se ne ide na lokalne izbore, gde bi da su predate liste Saveza za Srbiju, naprednjaci bili uzdrmani.

Jer, oni nisu, kako im se pripisuje mašinerija i vojska, oni su haotična grupacija, samo prividno efikasna, koja se uvek deli na dve sukobljene struje.

A čim postoji opozicija koja seže između 15 i 20 odsto, jedna od tih SNS struja pre ili kasnije proceniće da je dovoljno jaka ili ima dovoljno razloga za osvetu, da joj priđe.