Mučnina

Jankoviću i njegovim pratiocima iz GB381, ljudi iz Demokratske stranke morali su da ustupe mesta za stolom, kako se opozicioni „novi ljudi“ koji po običaju kasne tamo gde su pozvani, ne bi osetili nedobrodošlim. Kako se Janković ne bi osetio nedovoljno ispoštovanim, tako su prošle godine, ljudi iz DS morali da cupkaju, nabavljaju pare, prostorije i rade sve neophodne fizičke organizacione poslove u kampanji. Jankovićevci su bili tu da na višem nivou bezbednosno proveravaju nove članove i za slične, po njima, važne strateško-taktičke procene.

Dobro uhranjeni i negovani momci iz nove nevladine organizacije Nacionalna avangarda, koji najavljuju sudske tužbe protiv onih koji ih kritikuju, u jednom su apsolutno pogrešili. A to je da je „druga Srbija“ kao neformalna grupacija sa jakom političkom svešću izabrala Jankovića za kandidata. Jankovića je izabrala Demokratska stranka drugi put čineći istu grešku – da je njen politički identitet isto što i „druga Srbija“, mada je značajno širi od tog kruga. Prvi put je ta greška načinjena sa Čedomirom Jovanovićem i LDP. I ta se greška na „okrugli sto“ onomad vratila u vidu neiskrene kuknjave mladog Đorđa Žujovića. To liberalno plakanje – „ko se ovde bori protiv radikala, pa mi naravno“, kao i Jankovićevo polaganje prava na mesto za stolom, imaju i jednu dobru stranu.

A to je da se ti politički promašaji svedu na pravu meru – na rijaliti dodatak kojim može da se bavi Vučićeva propagandna mašinerija do mile volje. Moguće da je Đilas razumeo, uostalom kako i ne bi, pa on je prvi imao licencu za „Velikog brata“, da se Vučićev rijaliti ne može ukinuti opozicionim protestima ili kakvim već akcijama. Jer, jasno je da je Vučić pravi „veliki šef“ rijalitija, a ne tamo neki „Željko“ (Mitrović) kako kažu mlade zvezde ovih programa. Ali, ako se ne može ukinuti, može se okrenuti – da radi protiv svog glavnog tvorca. I to je stvar zapleta i likova, ali najviše pravog trenutka. Uostalom, ne bi Vučić sada davao izjave da ga ovakva opozicija ne može pobediti ni 2020, ni 2024. dok za 2028. nije siguran. Zvuči duhovito ako ste naprednjak i „gasira“ javno mnjenje, terajući ga da ne veruje samom sebi i opipljivoj stvarnosti. A opipljiva politička stvarnost kaže da Vučić prvi put 2020. ima priliku da ozbiljno izgubi izbore, koliko god Đilasovi „okrugli stolovi“ sa više desetina učesnika, delovali retro i kao opozicioni rogovi u vreći. Jer, u ovom Vučićevom rijalitiju više nikog i ne zanima opozicija, ona je tu, pa je tu. Navijače, odnosno birače, ako malo oslušnete, zanima samo jedno. Da li će Vučić potpisati li neće potpisati za Kosovo, odnosno da li su sami bili u pravu ili nisu, tvrdeći jedno ili drugo. I onda će glasati.