Najnovija opozicija

Koja će je stara lica u novim glavnim ulogama sada predvoditi?

I da li se Demokratska stranka može autokratizovati da bi uskočila u voz vremena koji gazi „uzorne“ demokratije?

Da se prebaci sa terena političke korektnosti na teren političkog rijalitija?

Za ovo prvo nema više finansijske potpore, koja se preselila u SNS, u vidu poslaničkih plata i nadoknada za učešće u raznim fondacijama.

Za ovo drugo nema ubedljive „igrače“, mada Branislav Lečić daje sve od sebe, uz pomoć baš onih koji su se kleli u političku korektnost dok je za to bilo finansijske potpore.

Lutovčev pokušaj autokratizacije je tim iskreniji, makar bio i očajnički, kao poslednja faza krize vođstva pred brisanje stranke iz registra.

To što najviše briše DS međutim, nije ni Lutovac, ni Lečić, kao ni oni koji ih podržavaju, ili koji ih ismejavaju, već udaljenost od vlasti i duh vremena.

Slična sudbina snalazi i DS-ove partnere iz regiona – recimo hrvatsku SDP

Ima i značajnih razlika.

Boris Tadić je napustio DS pred izbore, a nakon gubitka vlasti, dok je Zoran Milanović to učinio nakon što je izabran za predsednika Hrvatske.

Dok su za izbore u DS-u barem na rečima svi zainteresovani, dotle su mediji izveštavali da su od SDP-a njeni čelnici lagano digli ruke.

Davor Bernardić koji je dao ostavku nakon lošeg rezultata na letošnjim parlamentarnim izborima, u vreme glasanja za novog lidera otišao je na primorje.

Novi lider SDP, upravo izabrani Peđa Grubin preklinjao je da se plate stranačke članarine da bi moglo da se glasa.

I plaćeno je oko 11.000 naspram 300.000 članova vladajuće HDZ.

U slučaju DS, Lečićevi tvrde da je uplaćeno 4.270 članarina, a da je za ovog poznatog glumca glasalo 2.485, dok pojedini insajderi kažu plaćeno je 1800, glasalo 1200 od čega za Lečića oko 800.

Ukoliko Lečić tim glasovima ne dobije pravo na ime Demokratske stranke, neće biti važan drugima u najnovijoj opoziciji, koja takođe izrasta na malim brojevima.

Na junskim izborima Pokret slobodnih građana čiji je novi lider Pavle Grbović je osvojio oko 50.000 glasova, a Nova stranka novog predsednika Arisa Movsesijana oko 7.800.

Do cenzusa od tri odsto im zajedno nedostaje još oko 33.000 glasova ili nešto više nego što je osvojila čitava koalicija Ujedinjena demokratska Srbija, sa sve Nenadom Čankom, Tatjanom Macurom, Gordanom Čomić, Miljom Jovanović i Aleksandrom Olenkom.

Oni su uspeli da dosegnu 30.500 glasova od oko 90.000 potrebnih za cenzus.

Ispod cenzusa ukupno je ostalo rasuto još oko 400.00 drugih glasova, uključujući i one za monarhiste Žike Gojkovića, suvereniste Saše Radulovića, i DSS Miloša Jovanovića.

Sa druge strane, i bojkot glasanja koji su sproveli Dragan Đilas, Vuk Jeremić i Boško Obradović, NDB i delimično Boris Tadić, omogućio je Vučiću da izvede samo svoje pristalice i da podigne broj osvojenih glasova SNS na 60 odsto.

Za druge dublje posledice bojkota, ako ih bude, mora da prođe vreme.

Sada će pak učesnici i bojkotaši napraviti novi presek, u kome će se grupisati mešovito, zovući Lečića ili Lutovca kod sebe, i obavezno kasneći jedan potez iza Vučića i njegove nove vlade.