Najslavniji izbori u decembru

Najslavniji su se odigrali 1993. u najtežoj sankcionoj ratnoj zimi, i to baš na slavu Sveti Nikola.

Te godine pare nisu vredele ništa, što je bio udruženi rezultat spoljnih sankcija i domaćeg kriminala.

Izgledalo je će usled inflatornog sloma, vlada Nikole Šainovića biti poslednja vlada socijalista i da Slobodan Milošević gubi parlament.

Neizvesnost koja je krasila izbore u decembru pre 30 godina, učinila ih je izuzetnim.

I zaista, socijalisti su izgubili većinu koju su tada imali, ali je Milošević uspeo da ispregovara koalicionu vladu predvođenu Mirkom Marjanovićem, koja je, sa tesnom većinom izgurala ceo mandat.

Miloševiću je iz „kampa“ koalicije oko SPO Vuka Draškovića, prišlo pet poslanika Nove demokratije Dušana Mihajlovića.

Ipak, Mihajlović se našao i u pobedničkoj koaliciji DOS koja je oborila Miloševića sedam godina kasnije u petooktobarskom prevratu, bez ozbira što je menjao strane.

Na tim izborima 1993. DS i DSS započele su razdoblje svog uspona koje je trajalo najmanje desetleće, do 2003. i Đinđićevog ubistva.

Izdvojili su se i različiti stilovi opozicionih kampanja, drugačiji od Miloševićeve komunističke formule – mediji, fabrike, putevi, davanja.

Kampanja „Pošteno“ Zorana Đinđića vođena je po uzoru na zapadne, sa sve profesionalnim agencijama poput Spektre, konsultantima u liku najuticajnijih novinara poput Aleksandra Tijanića.

Vojislav Koštunica koji je upravo izdvojio svoje krilo iz DS, tada se više oslanjao na provereni građanski otpor komunizmu, takva mu je bila i kampanja – intelektualne tribine i podrška i simpatije građanske javnosti.

Samostalno je Koštunica uspeo da preskoči cenzus od pet odsto, dok je Đinđićevih 19 poslanika njega dovelo na čelo DS. Dragoljub Mićunović je uskoro pobeđen na stranačkim izborima, manje ili više pošteno, budući da se tvrdi da je glasove brojio sadašnji ministar Goran Vesić.

Ovi sadašnji, tačno 30 godina kasnije izbori, ako budu u decembru, neće biti neizvesni, ali donose prekretnicu.

Njihov cilj biće geopolitički – potvrda da su se srpska vlast i politika jače okrenule Zapadu, i njihov smisao biće da srpska politika što više zaliči na evropsku.

Miloševićev dogovor o tom okretanju onda nije uspeo (Đinđić je navodno trebalo da postane premijer), iako je bio pritisnut sankcionim zidom.

Vučićev sadašnji dogovor će možda uspeti za šta je izgleda dovoljna jedna cigla – pojedinačne američke sankcije protiv šefa BIA Aleksandra Vulina.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.