U vrhu Srpske napredne stranke i njenih partijskih satelita dešavaju se jaki i učestali napadi političke panike.
To je jedno od mogućih objašnjenja kako je Vučićeva vlast uspela u godinu i po dana – od predsedničkih izbora – da od umerene autokratije dospe u njenu krajnju fazu. A to znači u fazu zrele destrukcije, čiji su znaci učestali medijski hvalospevi vođi napraznio – bez povoda i jasnog političkog momenta. Fazu u kojoj se poseže i za detinjstvom lidera i njegovim dečijim fotografijama, za knjigama, zaverama… Fazom u kojoj je postala državna obaveze da se javno hvali predsednik. Kao da Vučiću niko nije predočio sociološki zaključak iz Miloševićevog doba. A to je da Srbija nije demokratska zemlja, ali ni diktatorska – ovo drugo podnosi dokazano teže nego demokratiju.
Do predsedničkih izbora 2017. još su Tomislav Nikolić, ali i Ivica Dačić, održavali neki privid da ograničavaju Vučićevo samovlašće, ali od tada više nikakvog privida nema. Nameće se pitanje šta to sve Vučiću treba. Kako je od premijera koji sedi u studiju RTS-a sa fasciklom u kojoj drži „odgovore“ na dotadašnje afere – od kopova u Tamnavi, Kontinental vinda, „helikoptera“ – stigao za tako kratko vreme, do Pinkovih pohvala na svaka dva minuta.
Objašnjenja, koja ne moraju biti tačna, jer niko od posmatrača ne zna šta je sve Vučić morao da uradi da bi postao Vučić, pa stoga i nemaju uvid u njegove zaključke, kažu da rejting naprednjacima pada. Još gore, pada gledanost Vučićevih televizijskih nastupa. Ali, moguće je i drugačiji ugao gledanja. Vučić je sve dosadašnje izbore dobijao, uz pomoć i podršku Angele Merkel. I to bilo indirektno, kada su iz Evropske komisije, tri sata pre zatvaranja birališta 2012. čestitali pobedu Nikoliću, bilo u podršci protiv Zagreba, bilo u čestitkama 2017. godine…Vučić je i 2018. pobedio na beogradskim izborima, ali u Berlinu – njegova prava i efektna završnica kampanje bila je slika opuštenog ćaskanja sa nemačkom kancelarkom.
Moguće da se Vučić i sam iznenadio koliko je to sa Merkel delovalo, koliko je današnjim građanima Srbije, bilo lako da se poistovete sa Nemcima, i da ga glasaju. Jer, ne treba biti u zabludi, nisu svi glasovi za SNS kapilarni i prinudni, oni mogu samo da se nakaleme na realno visok rejting od barem 30 odsto. Ali, ako se u Berlinu upravo dešavaju krupne političke promene, ako više ne bude slike Merkelove kako na nekom evropskom forumu govori zajedno sa Vučićem, šta ostaje? Panika od praznog političkog prostora i od gubitka sigurne zaštite – kad nema ni Nikolića, ni Merkel, ko će onda pobeđivati za Vučića 2022. godine?
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
