Naravno, Marinika

Kad je u Grčkoj postao popularan Aleksis Cipras tako su u Beogradu skidali kravate i kleli se u levicu, priča Krstić, ciljajući na Borka Stefanovića. Kada su u Parizu ustali Žuti prsluci, dodaje, tako su se u Srbiji obukli u prsluke, osvrćući se na Boška Obradovića i njegovo pojavljivanje krajem 2018. u Skupštini u ovom izdanju. Kad u Ukrajini pobedi glumac, onda dajte glumca, rečit je Krstić, verovatno aludirajući na učešće Sergeja Trifunovića na parlamentarnim izborima 2020.

Na tim nastupima međutim, Krstića čisto radi življeg programa, niko ne potpita, a ko je slao vulinovce u Solun, u Ciprasov izborni štab, da se bratimi sa Sirizom? Ko je bio domaćin Ciprasu i njegovoj porodici na privatnoj proslavi pravoslavnog Božića u Beogradu?

Ko govori strane jezike kao Emaunel Makron, uključujući i kineski za milionsku publiku kineske televizije. Ko se kao Donald Tramp obraćao građanima onako kako se predsednik borda direktora obraća malim akcionarima, navodeći sve same nerazumljive cifre, ali zvečeće o podizanju profita i novim projektima? Sa sve Trampovim naslađivanjem dok izgovara „fantastic job“ – fantastičan posao?

Ko se kao Vladimir Putin u dači slika u voćnjaku, među zelenilom i u bliskosti sa prirodom? Ko se valja na tepihu sa psom vučjakom u svom kabinetu da istakne vitalnost i snagu? Ko „pokreće“ Mali Šengen kao Angela Merkel Berlinski proces i ko se poput nemačke kancelarke, kad god je u političkoj krizi, drži „ženskog principa“, „gej i rodnih politika“ koje karakteriše liberalnu političku scenu Nemačke?

Ko se obraća medijima na sve načine kao navedeni političari, ali i kao neki drugi, i to što češće i što svakodnevnije, svakom stvarnom i izmišljenom prilikom? Ko „zna kako to funkcioniše“, gde je „to“ svet, ali u značenju svet kao odnos moći, i ko nam stalno poručuje da je zbog tog produbljenog znanja tužan, ali da će sve, ali sve učiniti da nas spase i zaštiti?

Ko se to divi Višegradskoj grupi u EU, sa oduševljenjem koje je nastupilo nakon zaboravljenog pokušaja da se sarađuje sa takozvanom „Krajova grupom“. Ko od Viktora Orbana iz Višegradske grupe uzima kao ideal „tri principa“, od kojih su dva vojska i narodno zdravlje?

Ko to voli da ispriča kakvu je proročku mudrost čuo od tog i tog političara u Aziji, u neko određeno povečerje, što je na njega ostavilo toliko veliki utisak da je u srednjim godinama ponovo postao student, kako bi svake godine uradio nekoliko stvari prvi put u životu, na primer, da završi još jednu školu?

Ko najzad posredno neprekidno sprovodi makedonski scenario, ali u obrnutom pravcu, ne protiv vlasti, nego protiv opozicije, tako što iznosi „podatke“ o njihovim „tajnim“ računima i nezakonitim poslovima? Koga to „slučajno“ novinari pitaju o objavljenim snimcima opozicionara dok sede po kafanama, po stranim ambasadama, po saunama…

Ko stalno najavljuje „medijske šok bombe“, koje će naciju ostaviti bez daha, i koje će uveriti građane u to kakvu korumpiranu opoziciju ima, za razliku od poštenog i vrednog vlastodržca?

Ko? Pa Marinika Tepić, naravno! Ova poslednja rečenica je šala, koja uopšte nije smešna.