Naša Drina

NJih dvojica vode kampanju tako kao da se 3. aprila ne odigrava sudbonosno glasanje za i protiv predsednika Srbije, na kome vlast zaista može da se promeni, a i oni sa njom. Već da se odigravaju neki manje bitni, nekakvi drugačiji izbori.

I da se na tim drugačijim izborima glasa zapravo za i protiv premijerke Ane Brnabić.

Dačić i Šešelj nastupaju kao kandidati za premijera i za smenjivanje Ane Brnabić, dok Aleksandar Vučić ostaje nesmenjiv i neupitan, isto kao što je neupitno i savezništvo sa Rusijom i u novim okolnostima izbijanja ukrajinskog rata.

Šešelj vodi kampanju kao i pre tri decenije tako što narodu deli svoje knjige, dok je Dačić svoj šou nastup doveo do savršenstva.

Na predizbornom skupu u Beogradu silazio je kao Madona u publiku sa sve bežičnim mikrofonom i sam je najavljivao i odjavljivao govornike, ostajući kao zvezda koncerta sve vreme na sceni.

Tom konceptu nije smetalo ni primetno blago istorijsko lutanje. Vođa udruženja „Naša Drina“ je Dačićeve socijaliste pozdravio sa „pomaže bog“, da bi na kraju eksplozija crvene boje vatrometa bila krunisana rojalističkom pesmom „Marš na Drinu“.

To je ta nesputana sloboda koncepta u Srbiji viđena i na protestu podrške narodu Rusije u petak, na koji su došli i ljudi sa četničkim šubarama umotani u ruske zastave.

Nevezano što je predratnu Kraljevinu, izvorište četničke nošnje i šubare, drmao onoliki unutrašnji sukob između vladara Karađorđevića i komunista socijalista, podržanih svim silama iz revolucionarne Moskve.

Dačić i Šešelj su u premijerskog kampanji, sabirajući svaki glas kako bi njihovi birači lakše glasali za Vučića uprkos tome što nikad ne bi glasali za Anu Brnabić, koju je Vučić uzdigao do premijerke.

Nasuprot tome, na antivučićevskoj strani svi su na ivici debakla od rasutih glasova.

Zdravko Ponoš bi tako mogao na kraju da ima manje glasova od Saše Jankovića 2017.

Onda je iza Janković stao najveći deo opozicione javnosti, dok se sada njeno jezgro, oličeno u udruženju Skupština slobodne Srbije izdelilo u četiri grupe. Jedna podržava Ponoša, druga Biljanu Stojković kao levičarsku kandidatkinju, treća Borisa Tadića, odnosno njegovu stranku, a četvrta nezavisnog novinara Srđana Škora. Ukupno najmanje troje predsedničkih kandidata, a možda i četvoro, gađa isto biračko telo.

Biljana Stojković je u opasnosti da prođe lošije od desne kandidatkinje Milice Zavetnice, pa čak i od Branke Stamenković iz DJB.

Koalicija Biljane Stojković „Moramo“ mogla bi da doživi sudbinu DS sa izbora 2018 – značajan rejting na merenju i malo stvarnih glasova na kraju. Milica Zavetnica mogla bi sve da iznenadi kao Luka Maksimović 2017. i bude trećeplasirana.

Ne kaže se slučajno da prethodni izbori jesu najbolja prognoza sledećih, samo je nekad pitanje koji tačno prethodni, možda su to i oni na kojima se prethodno vlast menjala, a ne reizabrala. Znaćemo po tome da li Ponoševi skupovi donose drugačiju energiju od one koju nosi koalicija SSP-NS koja ga je kandidovala. Jer, tako su se i Koštuničini skupovi vrlo razlikovali od DOS-ovih 2000, pred promenu Miloševićeve vlasti.