Ne po cenu Srbije 1Foto: Radenko Topalović

Zahvaljujući Vučićevoj medijskoj diktaturi dočekujemo lokalne izbore 2. juna u opštem raspoloženju vrlo sličnom onom 1999. kada se i Goran Svilanović, tadašnji lider Građanskog saveza Srbije, odazvao mobilizaciji i otišao na front.

Ispod svih tih zaglušujućih javnih rasprava o smislu izbora, o njihovom nameštanju i o „lideršipu“ opozicije, krije se političko osećanje „ne po cenu Srbije“.

Većina birača opozicije, i sa punom svešću koliko Vučić bezočno manipuliše, kao i sa ustima punim teških reči na sopstveni i račun Srbije, ipak kada se ispostavi trenutak odluke, reaguje odbrambeno.

U tom je smislu Vučićeva diktatura zahvaljujući svetskoj ratnoj situaciji, i Rezoluciji o genocidu u Srebrenici u UN, lokalne izbore već dobila.

Teška srca to pišem, verujući da diktatorski oblik političkog uređenja, makar bio mek i postmoderan, stvara opasnu i bolesnu vezu između naroda i vlasti, između nižih i viših klasa, koja se ne može raskinuti bez ozbiljnog stradanja.

Ono što zameram opoziciji koja učestvuje na izborima jeste što niti pokušava, niti ume, da se jako poveže sa ljudima, od kojih traži da osećaju da treba da je glasaju.

Evo primera opozicionog stožera ZLF i moje lokalne sredine.

Pred izbore 2022. tako sam jednom, vezivala bicik kod Zemunske pijace, baš dok je mladi, liberalni kandidat za gradonačelnika Dobrica Veselinović stajao za štandom u bojama koalicije Moramo.

Dvema aktivistkinjama koje su ga netremice gledale objašnjavao je kako ga SNS stalno prati i nadzire, kako večeras leti za Brisel, gde ima dva panela… Baš sam zastala da vidim hoće li im iko prići, i prišla je jedna fina gospođa, oduševljena i prijatna, spremna je da im da potpis.

Spremna je i da glasa, naravno, samo je za njih i ni za kog drugog, ali ups, eto, izvinjava se, neće biti u prilici, taj vikend nije u Srbiji, mora kod dece u London, da čuva unuke.

Nisam videla da je kandidat ušao na pijacu, nije ga poklopilo mnoštvo i ta struja glasova, na primer, kolika je plata pilota u Er Pinku (promenio sin firmu), kolika je kirija u Molenbeku, četvrti Brisela u kojoj belgijska policija ulazi samo oklopljena (pobro, skraćenica od pobratim, živi tamo).

Za sadašnje izbore pak, kandidatkinja ZLF za predsednicu opštine Zemun, vidim nešto mlađa od mene, objavljuje foto bicikala na društvenim mrežama, trebalo bi da sam joj birač iz ciljne grupe, vrti se sa štandom u centru Zemuna, gde se glasa isto kao i na Vračaru.

Nisam videla da je prvo otišla u Batajnicu, bazu naroda, da pita gde su im opera i teatar koji im je Aja Jung sa liste SNS izričito obećala 2018, ili nešto slično.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari