Nedodirljivi

Usred smo izborne kampanje i još uvek na ivici pandemijske situacije, ali se uglavnom ne bavimo time kako su tokom korone neki bili nedodirljivi, nasuprot izloženoj većini. Ne naravno, u bukvalnom smislu, nego po tome što karantin nije važio za sve.

Našem svemogućem predsedniku Vučić uspelo je da u isto vreme bude i nedodirljiv i ranjiv.

Prvo, zato što niti je stavljao masku na početku, niti bio izolovan i odsutan iz javnosti, a drugo, zato što mu je stariji sin preležao kovid 19.

Ako se u kampanji i otvara pitanje nedodirljivosti, to se čini na najpovoljniji način po nastup Vučićevih naprednjaka.

I tiče se lekara iz Kriznog štaba kao novih lica u SNS kampanji i njihovoj šansi da budu i nova lica u budućoj Vladi.

Upravo kada je reč o toj novoj Vladi, koju zapravo treba da izaberemo 21. juna, ponovo je vešto nametnut okvir da se traži premijer u osobi koja to, gotovo izvesno neće biti.

Naime, kao što je i tokom predsedničkih izbora 2017. za glavnog kandidata za premijera nakon što se Vučić odseli iz Vlade u Predsedništvo slovio Miloš Vučević, isto ulogu sada igra Branislav Nedimović.

Vučević tada, a Nedimović sada su u ulozi „zeca“ za podsticanje naprednjaka na lov na glasove na terenu i održavanje nade da će uslediti bogat plen, odnosno nagrada u podeli vlasti.

Ono što oni ustvari odrađuju i za šta im prirodno opada motivacija, jeste drugi mandat Ane Brnabić.

Gledano sada, pojavljivanje Brnabićeve pored Vučića tokom prošle godine u masivnoj kampanji „Budućnost Srbije“, vođenoj kao odgovor na vikend demonstracije opozicije, imalo je dva cilja.

Prvi da se izmeri njena lična neomiljenost, a drugi koliko Vučiću koristi, a koliko mu šteti, jer mu očito unutar samog SNS-a najviše odnosi.

A da odnosi vidi se već i po tome što je domet premijerkinog prisustva u kampanji nivo trećeg potpredsednika stranke, ako i toliko. U svakom slučaju iza Nedimovića, i iza njoj formalno podređenog ministra i običnog člana SNS Siniše Malog.

A određene razlike između Vučićevog i Nedimovićevog profila svedoče i o donekle promenjenoj mreži naprednjaka na koje se Vučić oslanja.

Dok je Vučević iako po godinama mlad, iz porodice radikala, i u SNS je od pre dolaska na vlast i 2011. dotle je Nedimović predstavnik struje onih koji su „preuzeti“, odnosno preleteli kada su naprednjaci već bili moćni.

Zanimljivo poklapanje je i da se Nedimović u SNS-u obreo 2015. uoči izborne 2016. godine. Te 2015. na stranu Vučića svrstala se i postala poznata široj javnosti i premijerka Brnabić, zahvaljujući aferi „Vetropark“.

Uzgred, kome je do detalja može i da primeti kako je 2015. premijer Vojvodine Bojan Pajtić, isto kao i 2019. univerzitetski profesor Bojan Pajtić javno potvrdio verodostojnost svojih prisluškivanih razgovora, dospelih u medije.

To oslanjanje umesto na izvorne radikalne naprednjake, na one koji su novodošli, makar da su poput Nedimovića prispeli iz DSS, smatra se uvodom u sklanjanje „starih“ kadrova u stranu.

I sam Nebojša Stefanović, ministar policije i šef beogradskog odbora SNS, kaže za sebe da je „star“ po stažu u politici, što se može uzeti kao posredna potvrda da će sve izmene u budućoj Vladi biti u senci „seče glava“ u službama bezbednosti.