Nedostatak završnice

Recimo, za njih izuzetno važni beogradski izbori, zbog glavnog ekonomskog projekta vlasti – gradnje Beograda na vodi, imali su vrh u Berlinu, i Vučićevom susretu i dugom razgovoru sa Angelom Merkel.

Takođe, Vučić je svoje ranije kampanje uspešno vodio i posetama Zagreba i dočecima koje mu je priređivala Kolinda Grabar Kitarović, odnosno sestrinska HDZ budući da je SNS pridružena članica Evropske narodne partije, kao i hrvatska vladajuća stranka.

Pohodi lidera SNS i predsednika Srbije dosad su počinjali temama „putevi, fabrike, hiljadu gradilišta“, ali je dovršavanje trijumfa bila čista geopolitika.

I sada je priča vođena „pobeda nad koronom, sto evra i državna pomoć“, ali iz više razloga, izostanak te dosadašnje završnice, vidno čini vrh vlasti nesigurnim.

Prvi je korona kao viša sila, koja je onemogućila međunarodne konferencije i događaje uživo.

U nedostatku toga Vučić ponovo poseže za „kosovskom pričom“, glavna vest postaje i da je Miroslav Lajčak ušao u mandat specijalnog izaslanika time što je sazvao sastanak svog kabineta (tima).

Međutim, tu dolazi do sudara sa Ivicom Dačićem, koji je jednostavno gurnut u zasenak, i gotovo mu je sasvim oduzeta mogućnost da vodi svoju kampanju na onome čime jedino može – na kampanji otpriznavanja Kosova. Ubrzo nakon što je puklo da je kao gest dobre volje (a i zato da se istakne Vučićeva uloga čuvara Kosova) otpriznavanje stavljeno na led, Dačić je malo zaoštrio.

Poručio je da može da se naljuti i da ako ga Vučić spusti ispod 10 odsto, podneće ostavku, a novi lider socijalista moraće da uradi sve suprotno, znači da raskine koaliciju.

Naravno, to je pretnja praznom puškom, budući da Dačić zna da SNS može da preuzme preko određenih lojalnih ljudi svaku partiju u Srbiji, sem možda Tadićeve, Đilasove i Jeremićeve (kod DS su šanse 50 odsto da može).

Drugo, budući da je najavljivano da Vučić treba i 18. juna da se vidi sa Putinom, dakle pre izbora, pa je to ipak ostavljeno za učešće na paradi u Moskvi 23. i 24. juna, jasno je da ni ruski predsednik nije bezrezervni saveznik, u situaciji kada ima korona pandemiju.

Uzgred, čak ni Milorad Dodik zbog korone nije više tako čest gost Beograda. Kao završni događaj zato Vučiću ostaje poseta ruskog šefa diplomatije Sergeja Lavrova tog 18. juna, a tu će slavu događaja ipak morati da podeli sa Dačićem.

Takođe, Vučiću se kampanja iskomplikovala i zato što je suštinski vođena kao kampanja opozicije. Suštinska priča tog nastupa „za našu decu“, čak i prethodni prikriveni slogani tokom korone „predaja nije i ne može biti opcija“ su pokretači za osvajanje, a ne za čuvanje vlasti.

Zato je taj nastup toliko uspela da uzdrma priča da je sa navijačem poznatim policiji odranije uslikan (ponovo) Vučićev sin Danilo, pa novinarka koja je uslikala morala da snimak izbriše i da se pravda civilima koji nisu policija.

Imajući prethodno iskustvo priče „tuča na splavu River“ u prisustvu Danila Vučića iz maja 2014. u koju je bio umešan fudbalski golman, može se očekivati da Nebojša Stefanović neće ostati ministar policije u drugoj vladi (Ane Brnabić) posle izbora 21. juna.

Jer, „tuča na splavu River“ bila je 2014. uvod u smenu i penzionisanje grupe najviših policijskih oficira, odnosno kako bi se to reklo nosilaca dotadašnje „duboke države“.

Istina, tada je Vučić u svojstvu tek izabranog premijera i još uvek koordinatora svih službi bezbednosti nudio ostavku. Nakon smene vrha policije u junu 2014. (i predaje Darka Šarića u martu iste godine), Vučić i SNS preuzeli su potpunu kontrolu nad Srbijom i njenim političkim životom.