Nezaštićeni glasovi 1

Aleksandar Vučić je na vreme i dovoljno unapred počeo da zida kamen po kamen legitimnosti izbora 2020. Donekle, učinio je sličnu stvar kao i u danima posle opštih izbora 2016. i predsedničkih 2017.

Tada je otvorio prebrojavanje glasova u sedištu RIK-a u staroj Skupštini za opozicionare i televizijske kamere. Po džakovima su mogli da preturaju Saša Radulović, Boško Obradović, Bojan Pajtić, Saša Janković bilo lično, bilo da to čine stručnjaci iz njihovih izbornih štabova, dok su članovi šireg sastava RIK-a javno utvrđivali zapisnike i sravnjivali brojeve. Na kraju su se oba puta pokazale nepravilnosti ali ne i masivna i teška izborna krađa.

Vučićeva i pobeda SNS nisu ni izbliza osporene, mada je pitanje da li bi sve tadašnje opozicione liste koje su se vrtele oko cenzusa od 5 odsto uspele da ga preskoče da nije bilo javnog brojanja. Ali, to preskakanje nije im donelo uspeh, naprotiv, bilo je uvod političko samoubistvo. Sve opozicione liste, izuzev DS-a, razbijene su i raščlanjene i dočekuju izbore 2020. kao u stvarnosti nepostojeće ili jedva postojeće stranke, koje su ili „prikačene“ na vlast ili na grupaciju Savez za Srbiju.

Kao i onda, kada su u RIK-u pravljeni politički spektakli uz pomoć onih koji su u tome morali da učestvuju hteli ne hteli, tako i sada Vučić nastoji da odagna senku bojkota sa izbora 2020. Kao i onda nastoji da stvori sliku da otvara vrata izbornog procesa šire nego što mu bilo ko traži i da proizvede utisak da nema šta da krije. S tim što to sad nisu džakovi i zapisnici, to su sada okrugli stolovi, runde, međunarodne organizacije, evropski posrednici od poverenja…

Ako opozicija traži posmatrače OEBS-a, Vučić će prvi da ih pozove. Ako ima svoje izborne uslove u nekom Sporazumu sa narodom, Vučić će poslati Nebojšu Stefanovića sa dokumentom SNS-a koji sadrži na papiru sve to isto i slično. Ako opozicija traži prostor u medijima, Vučić će ponavljati, kao i mnogi zajedno sa njim i umesto njega, da on nije cenzor. Ako opozicija traži razgovore i obraća se institucijama EU, Vučićevi će to prvi da urade i prvi da „prihvate“ Dejvida Mekalistera i sednu za sto. Izlazeći prividno u susret ne samoj opoziciji, već javnosti u Srbiji i van nje, činiće sve da ostanu ti koji političku stvarnost drže pod potpunom kontrolom.

Guraće opoziciju uz duvar dvoumljenja da li je važnije zaštititi i sačuvati glasove protiv Vučića za neki budući politički događaj, za neke buduće izbore – predsedničke 2022. koji više nisu tako daleko. Ili ostati uveren u to da će senka bojkota dovesti do novih izbora najkasnije 2021?

Niko nema odgovor na tu dilemu iz prostog razloga, jer niko ne zna koja bi nova afera mogla da izbije i preokrene javnost. Ko je na primer mogao da očekuje međunarodnu priču o prodaji oružja arapskim klijentima u koju su umešani ljudi bliski Vučiću? Priču o kojoj je u Srbiji progovorio prvo nekadašnji ministar Vuk Jeremić i za to „nagrađen“, odnosno nagrđen kontraaferom i serijom naslovnih strana u vladajućim tabloidima. Mogućnost objave skrivenog udružena sa mogućnošću bojkota – to je ono što vlast nastoji da izbegne. Jasno je da je tu izbegavanje bojkota lakši deo.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari