Nova Vučićeva nacionalna politika

… ili se da borite za svoje pravo da to ne radite na način na koji država od vas traži, kako vam to predočavaju predstavnici patriotske sa jedne, i građanske javnosti, sa druge strane. Jer, naš predsednik ne misli ozbiljno. Mada poneki detalj može da vam zasmeta – recimo kao kad Vučić kaže da će majka imati 30.000 dinara mesečno „da ima troje dece i da ne radi ništa“. To da, pored troje dece koje treba dojiti, hraniti, presvlačiti, kupati, prati, voziti, izvoditi u park, učiti da hoda, govori i da se igra s drugom decom, i sve ostalo što spada u rutinski majčinski dan, znači ne radite ništa, ako ste nezaposleni, e to vam nije tipično balkanski muški mozak. To vam je svetski kapitalizam u kome ste određeni zaposlenjem i profesijom, dakle mestom u poretku kapitalističke proizvodnje, a ne time šta ste kao ljudsko biće i šta činite za druga ljudska bića.

Predsednik vam je dakle, duboki zagovornik neoliberalnog kapitalizma, ali zašto ne treba da se zabrinete zbog njegove novoproklamovane politike rađanja koja pomalo podseća na Rusiju, a pomalo na Nemačku, ali pred Drugi svetski rat? Prvo zato što on za to neće imati para. Kao što ih nije imao ni Dinkić kada je uveo pomoć za rođenje od prvog do četvrtog deteta, pa je to postepeno svođeno na uplate u ratama i smanjivano. Drugo, zato što Vučić sada ne misli ozbiljno da nas natera da rađamo, on samo hoće da nas smuva, namerno se ovde izbegava reč manipuliše, da se od Kosova kao kolevke srpske državnosti, okrenemo ka njenom sadržaju – bebi. Spinovanje je osetljiva stvar, tu je potreban mali zahvat, ali precizan. I precizno nas Vučić gađa da preciznije ne može biti. Kad se pojavi, možda već ove sedmice, tekst platforme za sporazum sa Kosovom, svima koji pitaju a šta će biti sa svetom srpskom zemljom, on je već unapred odgovorio, a šta ćemo sa našom decom.

Izveo je tako jaku medijsku pripremu scene, kao da će sporazum sa Kosovom potpisati odmah posle godišnjice NATO bombardovanja, i kao da u njemu neće ni biti ZSO. Objasnio nam je da smo poraženi i da sada možemo da radimo samo na tome samo da se obnovimo i što bi rekli u NVO novogovoru, osnažimo. I neverovatno je kako uspeva da nas drži – i patriote i liberale – zagledane u poneki detalj, bez da se pitamo, a šta je šira slika. Nekada u vreme komunizma, Milan Kundera je pisao da roditi dete značiti prihvatiti svet kakav jeste. Od Kundere, svet je postao još gore mesto, nada u demokratiju, slobodu i blagostanje nakon Hladnog rata, survala se u ratovima koji su urnisali Aziju i Afriku. A kod nas u Srbiji, nije toliki problem što smo u ratu 90-ih poraženi, već u tome što nismo sigurni da li je bio samo jugoslovenski, i samo jedan te isti rat, i da li je zaista završen.