Prenela sam tekst Vetona Suorija, njegovu kolumnu prevedenu posredstvom Kosseva, i na portalu Danasa, o „srpskoj izuzetnosti“, iako je loš. Pročitala sam davno Vetonovu knjigu „Milijarder“ (Samizdat, čini mi se) i taj roman nije bio loš.
Sa albanskog stanovišta opisivao je propast socijalizma, razdobolje kad je radništvo novoj bogataškoj klasi na Balkanu postalo suvišno. Suvišno u smislu političke podrške, bogataši u nastajanju su je crpli iz drugih izvora poput medija, stranog uticaja… Radnici su prepušteni sebi u propalim fabrikama, a milijarderi su zbog hiperinflacije postali svi.
U „Milijarderu“ je bilo duhovitih opisa, koje je i srpski čitalac mogao da prepozna iz svoje svakodnevice u toj haotičnoj „tranziciji“, svejedno i tih kako je uhapšene umela žestoko da bije Miloševićeva milicija.
Sadašnji tekst pak, je u odnosu na to pisanje, žalosno zastranjivanje u crnu i trovačku propagandu. Bar da je čista propaganda, a evo i da objasnim razliku: u tom bi slučaju pisac sadašnje stanje srpske manjine stavio u ravan recimo, sa položajem albanske manjine u Titovoj Jugoslaviji. I mogao bi da tvrdi na primer, da su kod Kurtija sada samo ideološki (i onda i sada znači i nacionalno) podobni Srbi.
Baš kao što su u Titovoj državi samo politički podobni Albanci mogli da budu u vlasti, a i na čelu države, kao Sinan Hasani.
U tekstu crne propagande dovoljno je da zacrnite nešto, ne morate ni da uspostavljate bilo kakav „reciprocitet“. Tako Veton objašnjavajući da srpsko društvo sve niže pada u jamu sopstvene izuzetnosti (iksepšionalizma ), navodi kako je Milošević rekao da Srbi nigde neće biti nacionalna manjina, sami po sebi su izuzetni pa prisvajaju pravo da budu svuda osnivački i konstitutivni narod.
Čovek koji je napisao „Milijarder“ mora znati da, šta god je Milošević izjavljivao, plejada građanskih političara od Jovana Raškovića, preko Koštunice i Đinđića, i nadalje, verovala je i zastupala to da Srbi ne treba da budu manjina koja je obespravljena i unižena, izuzeta od opštih prava. Upravo ono što su sad Srbi na Kosovu. I da je zaštita od obespravljenosti priznato pravo na postojanje u ustavu. Albanci bi to morali da razumeju, i sami su isto tražili u Titovoj Jugoslaviji, i sami su se digli na oružje kad su zaključili da im je to Milošević umanjio.
Kad suštinski odbijate da date drugima ono što ste tražili za sebe, onda možete sve, i da kažete kako albansko društvo napreduje jer se u Hagu sudi vođama OVK, a ne pomenete da je Hag odavno presudio Miloševićevom ratnom vrhu, upravo da budete proizvoljni, bez ikakve ustave (brane). I bez ljudskosti.
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.