Foto: Radenko TopalovićOvo je otvoreno pismo 16-godišnjoj Anici F. koja je u kameru N1 novinarki Kseniji Pavkov ispričala kako je išla sa majkom na miting SNS u Novom Sadu i kako je vraćajući se sa tog skupa, zatekla svoju kuću bez struje, zbog nevelikog duga koji njih dve i sestra nisu mogle da plate.
U tvojim sam godinama Anice morala da učim takozvani marksizam, jednu dosadnu i mučnu priču o klasnoj nejednakosti i izrabljivanju kao i o revoluciji koja će sve to da reši.
Uvezenu priču, kako mi se činilo, iz 19. veka, prevaziđenu i suvišnu. Godinama kasnije otkrila sam, kako ta priča nije ostala u 19. veku, već putuje sa nama, u budućnost 21. veka.
A to je Anice, možda znaš – priča ispričana u „Igrama gladi“, o revoluciji, tako kako Marks i svi ti njegovi sledbenici ne bi umeli, možda ni hteli.
Jer, to je priča o revoluciji ne kao o nauci, nego kao o osećanju ljudskosti, takvu kakvu je dala jedna američka producentkinja, dakle i sama napola radnica, napola buržujka.
Ta je njena knjiga „Igre gladi“, prvi put izašla 2008. baš godine nastanka SNS-a, a prvi nastavak filma snimljen 2012, baš godina dolaska na vlasti te partije.
I mi Anice imamo Kapitol, naš glavni grad Beograd, u kome su negovani ljudi koji žive udobno i kojima treba nekakva politika, odnosno zajednica.
Imamo i našeg Snoua, diktatora, koji upravlja „Igrama“, i koji uvek određuje do koje mere je dozvoljena pobuna protiv njega.
Imamo i njegovu protivnicu, predsednicu pobunjeničkog distrikta, dok nam se cela ostala Srbija polako pretvara u rudarski distrikt 12.
Distrikt u kome radnici ginu, kao 19-godišnjak u Kruševcu, koji je mogao biti tvoj drug ili brat.
Ali, imamo i tebe Anice, ti imaš baš 16 godina koliko ima i glavna junakinja u „Igrama gladi“, čak pomalo i ličiš na glumicu koja ju je otelotvorila.
Postupila si isto kao i u „Igrama“, osim što si izgleda, mlađa, a ne starija sestra kao u knjizi i filmovima.
Pojavila si se i dala svoje lice i ljudskost pobuni protiv „Igara“ koje se kod nas zovu „Izbori“, pokazavši koliko je bila lažna kampanja SNS – sa centralnom slikom kako pomažu jednoj dvočlanoj porodici da se spasi bede izgradnjom kuće.
Pomogli su ti, pokazavši da u Kapitolu ipak imaš saveznike, makar kakvi bili, ti opozicionari iz POKS-a, sa računom za struju.
Jer, kao što neko reče, revolucija je to kada je ljudima stalo, kada mare jedni za druge, kao što si ti za svoju porodicu.
I zato, tvoji luk i strela su školovanje, što više škole završiš, to će tvoje oružje biti ubojitije. Jer, Anice, šanse nikada nisu bile na tvojoj strani, ali ti ih možeš preokrenuti da budu, jer je tvoje srce dobro.
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
