Pariz-Lučani

Pokazalo je da je moguć nezaustavljiv pad rejtinga. Nije to zasluga samo Tačija koji je, prema tvrdnjama u Beogradu, uspešno izlobirao i kosovsku zastavu u pariskoj katedrali i raspored sedenja blizu Putina i Trampa.

Vučićev rejting može da pojede samog sebe, zato što je građen isključivo kroz veštačka vanredna stanja i indukovane krize. Vučić je intenzivno predstavljan javnosti kao čovek koji rešava probleme i koga i van granica Srbije podržavaju i poštuju zbog toga. Neko ko govori na sastancima Berlinskog procesa tik pored Merkel, šeta Jelisejskim poljima sa Makronom, čuje se telefonom sa Putinom…

Ali, šta kada svi vide da je Vučićeva uloga mnogo sporednija i da on problem ustvari ne rešava – jer „problem“ u liku Tačija ima mnogo bolji tretman kod svetskih političara. Zato se Vučiću u Parizu vratio kao bumerang, sopstveni politički profil.

A on kod kuće igra samo na to. Sav politički život podređen je održavanju i čuvanju profilne slike predsednika. To se dobro vidi i na primeru lokalnih izbora – sve lokalne liste vladajuće SNS nastupaju samo pod imenom Aleksandra Vučića i mesta u kome se izbori održavaju. Vučić već neko vreme vodi isključivo mini državne kampanje bez obzira da li je reč o varoši sa 15-ak hiljada stanovnika i 7-8 hiljada ljudi koji glasaju.

Istina, opozicija možda, kako joj on spočitava, zaista nema ljude ni na sastavi jedan lokalni odbor i popuni listu od recimo 30 odbornika. Ali, istina je i ono što opozicionari uzvraćaju Vučiću, kako on da sa toliko vlasti, ne može da nađe nikog od svojih pomenutih 30 da bude nosilac liste?

Vučić je jedini stožer vlasti – to je sam hteo isključujući Tomislava Nikolića i spuštajući druge do nivoa da politički nisu ni živi ni mrtvi, već zavisni od njegove volje. I zato on u Parizu može da izgubi izbore u Lučanima, kao što je ovog proleća Beograd dobio u Berlinu. Đilasov blok u Lučanima nastupa klasično – lokalni čelnik Dveri je nosilac liste, čije naziv je predug, kako bi se naređali svi u Đilasovom Savezu koji imaju ponekog u ovoj varoši. Ali, još važnije je što je Đilas odbio da učestvuje u tri opštine – Kula, Kladovo i Doljevac, sa objašnjenjem da su veštački izazvani samo da „pokriju“ Lučane, da pokažu da opozicija nema ljude. Đilasov bojkot tri opštine je zapravo mnogo ozbiljniji test od Lučana, jer se bojkotom opipava stepen političke nervoze kod Vučićevih. Deluje da je zbog Pariza, i ne samo zbog toga, taj nivo, sve viši i viši.