Pitanje svih pitanja

Toliko se u javnosti pravila „mrtva“ po pitanju svog brojanja glasova, da je teško zamisliti da ga zapravo ima i drži u tajnosti.

Svoje brojanje glasova – to je azbuka političke borbe na izborima, ako se borba vodi ozbiljno.

To brojanje dolazi pre svega drugog, pre priče o nepravilnostima, o krađi, o nefer uslovima.

Pre svake analize kampanje da li je ovaj kandidat baš bio pravi, da li je naslov u tamo nekim novinama bio pogrešan, jesu li na slikama bili namrgođeni i okrenuti udesno umesto ulevo… I pre postizbornih pregovora, a i pre kukanja na nepravdu pred adresama kao što su Evropska komisija i Ambasada SAD.

Brojanje je osnov kontrole i osnov legitimnosti izbora.

Samo iz sopstvenog pregleda kako je Srbija glasala na svakom biračkom mestu, gde ste imali člana biračkog odbora, možete doneti zaključke koliko ste jaki ili koliko ste slabi.

Gde su vaše poruke delovale, a gde nisu, a i zašto nisu. I na osnovu toga, šta sve možete ili šta sve ne možete dalje.

Ako je 90-ih Dragan Todorović, šef izbornog štaba radikala, imao taj pregled sa fiksnim telefonima i blokčetom, kako je moguće da decenijama kasnije sa svim „pametnim“ uređajima i aplikacijama sadašnja najjača opoziciona lista nema svoje brojanje?

Da li su svesno odlučili da prihvate radulovićevski koncept naknadnog pregledanja zapisnika okačenih o sajt RIK-a, u potrazi za nepravilnostima, ukršteno sa nekom neuhvatljivom pričom izmeštenom sa biračkog mesta?

Umesto da imaju cifre koje im je svaki njihov čovek koji se potpisao na zapisnik poslao, sabrane, saopštene, i ako je potrebno sravnjene sa RIK-ovim?

I to u roku od odmah.

Prevladao je koncept idiotizacije srpske politike budući da se odbacuje najosnovnije stručno znanje utemeljeno na iskustvu i u realnosti.

Politika se „izmišlja“ kao da i nije postojala pre nego što je nastalo tamo neko udruženje građana, koje „juriša“ na vlast i na svoju istinu o osam hiljada biračkih mesta, od koji većinu nisu u stanju da pokažu ni na Gugl mapi.

Najžalosnije je što održavanju tog koncepta, pomažu i oni koji imaju znanje i stručnost, njihovo je da budu tu radi održavanja privida, i da se sklone. Na primer, to su ostaci ostataka nekadašnjeg DOS-a (DS, DSS, plus Otpor).

Vučiću najviše odgovara taj koncepta idiotizacije, a čoveku njegovog vladarskog iskustva, mora da je ponekad neverovatno kako sve lako i dobro prolazi.

Kako poslednjih pet godina (kako sam Srđan Bogosavljević kaže) Ipsos neposredno pre izborne ćutnje, izlazi sa projekcijom izbornih rezultata.

A oni se pokažu toliko tačnim da ima teorija da to nije projekcija nego zadatak za SNS „strukturu“ kako da „spakuju“ rezultate, i koliko kome treba „dati“.

Neverovatno je i kako opozicija pregovara o izbornim uslovima, a ne zahteva da se dozvole izlazne ankete i da se birači po izlasku sa biračkog mesta mogu anketirati kako su glasali. Najzad, i dalje su joj mediji važniji od ljudi (glasača i članova).