Pohvala Vuku Jeremiću

Ako ništa drugo, Jeremić ima iskustvo sa porazima na koja se odgovara diplomatskim pismima. Slao ih je u ime tadašnjeg predsednika Borisa Tadića, onda kada smo izgubili bitku pred Međunarodnim sudom o pitanju proglašenja nezavisnosti Kosova, na jedno 40 do 80 adresa.

Pratili smo i onda pomno glasanja u UN, koja zemlja je kako glasala kada je reč o upućivanju suda da se izjasni.

Nakon svega, sadašnji predsednik Vučić je Jeremiću i Tadiću u jedno dve tri hiljada obraćanja, ljuto spočitao to što su „dozvolili“ takvo „idiotsko“ pitanje pred sudom, i što su posle dali Kosovo, tako što su se pregovori iz UN-a, premestili u EU, odnosno Brisel.

Ni u jednom nije pomenuo i to da se Vuk Jeremić kao predsednik GS UN-a usudio da na zvačninom događaju u svetskoj organizaciji bude izvedena pesma Marš na Drinu. Makar da Vučić to pohvali kao simbolički gest, sada kada na Rezoluciju ima samo simbolički odgovor, a to je da se digne glava i maše srpskom zastavom.

Kako Vučić najzad može sada, posle svega što je izgovorio i posle svega što su njegovom režimu bliski tabloidi izbljuvali o Vuku Jeremiću i Jeremićevim vezama sa Hanterom Bajdenom i kineskim firmama, tako bezopasno po sebe kod birača vlasti, da pohvali Jeremića?

Samo je jedan nažalost po Srbiju tačan odgovor, a to je da spram Vučićevih diktatorskih laži ne stoji uravnotežena i poštena građanska javnost, koja treba da mu zaista uzvrati i podigne političku opoziciju.

Naprotiv, tu je da opoziciju sahrani još lažnijim mitovima.Jedan od raširenih je na primer taj, kako su stranke DOS-a, pošto su se ujedinile, u kampanju po Srbiji išle lošim autima, ali neprekidno radeći na terenu.

Treba samo pogledati neki stari snimak kako je izgledalo okupljanje u sedištu DOS-a, u ulici na početku Skadarlije, pa videti da taj vozni park nije bio ništa lošiji nego recimo onaj Mila Đukanovića, kad dolazi na pregovore u Beograd, u Vilu Bokeljka.

A svako ko je bio u „radu na terenu“ i onda i sada mogao bi da se uveri kako je „teren“ informisaniji i od BIRN-a i od KRIK-a, kako ljudi imaju bolji pregled i saznanja o tome šta Vučićeva stranka tačno radi, koliko se krade, uzima, laže, vara i sili nad nejakima.

Ono što ljudima treba i što im neosetljiva građanska javnost stalno uskraćuje, jeste iskreno ubeđenje da se može dobiti i izgubljena bitka, i da nije glupo i ispod časti, voditi je, samo je nekonformno.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.